Beograđanin Jovan (44) pre 18 godina oženio sa Holanđankom… Upoznali su se kad je on kao turista bio u Amsterdamu, zaljubili se i rešili da se venčaju. Danas imaju troje dece, žive u Tilburgu gde i dolaze u Srbiju koliko im prilike dozvoljavaju. Međutim, prvu Anukinu posetu našoj zemlji Jovan nikada neće zaboraviti.
„Mojima je bila slava, Sveti Jovan, pa smo sakupili nešto para i odlučili da ih posetimo. Želeo sam Anuk da pokažem gde sam odrastao, da je upoznam sa prijateljima iz detinjstva, da obiđemo mesta na koja sam kao klinac izlazio, ali najvažnije je bilo da snajku dovedem na slavu da se upozna sa rodbinom“, započinje priču Jovan.
Prva dva dana su prošli Beograd uzduž i popreko, nema mesta na koje je nije odveo i sve joj se dopalo. Svidelo joj se što negujemo tradiciju „kafenisanja“, što se posećujemo po kućama i tako družimo, što kod njih nije običaj.
„Hrana joj je, naravno, bila previše teška i komentarisala je kako jedemo previše mesa. Jedino joj je smetala gužva u saobraćaju, jer je kod njih mnogo manje automobila, mnogo više koriste bicikle“, kaže Jovan.
Ali, Anuk nije mogla ni da sanja sa kakvim će se običajima tek susresti…
„Dan pred slavu je ustala rano, htela je da pomogne mojoj mami oko pripreme jela. Skuvala je kafu, sela sa svekrvom koja je na neveštom engleskom pokušala da je odgovori od učestvovanja u kuvanju. Ali, ne, htela je da pomogne. Seckala je mezetluke (iskreno, to je jedino u čemu se odlično snalazila), dok su nam kroz kuću defilovale komšije koji su donosili piće, stolice iz svojih kuća jer nismo imali dovoljno naših da sve goste smestimo… Kako za mene nije bilo puno posla, zavalio sam se u fotelju i pijuckao rakiju… A onda sam čuo vrisak!“, ispričao je ovaj Beograđanin.
„Istrčao sam u kuhinju, mislio sam da se nešto desilo, ali Anuk nije bila tamo. Usplahirena majka mi je prstom pokazala na kupatilo. Uleteo sam tamo, a Anuk je stajala iznad kade, prekrivši oči rukama“, priseća se Jovan prizora sa pripreme slave.
„‘Skloni, skloni je’, vikala je na engleskom: ‘Šta je ovo, šta ćete s tim da radite?’. Tek onda sam pogledao u kadu i sve mi je bilo jasno. U njoj je bilo prasence, lepo izbrijano i oprano. Kupili ga od čika Radivoja na pijaci i taman je bilo spremno za pečenje! Došlo mi je da se smejem na sav glas, pa ona nikada nije videla takvo prase, a pogotovo ne u kupatilu! Mogu misliti kako joj je sve delovalo, verovatno je pomislila da smo neki divljaci koji imaju neke rituale sa prasićima“, kaže Jovan i nastavlja:
„Onda sam joj objasnio da se kod nas to tako radi, da se kupi celo prase, pa se iskomada i peče u rerni i da je pečena prasetina vrhunski specijalitet koji se služi za Novu godinu i slave… Gledala me je belo, i dalje izbezumljena. Odmahnula je rukom i zavukla se u spavaću sobu odakle nije izlazila sledeća tri sata. Više se nije nudila da pomaže mami oko spremanja slave, a nije ni takla prasetinu, iako nije vegetarijanka. Od tada je prošlo 15-ak godina, ali i dalje crkavam od smeha kad se setim…“ ispričao je Jovan dogodovštinu sa početka svog braka sa Holanđankom.
Izvor: mondo.rs