U Srbiji je najverovatnije da upoznate nekoga sa prezimenom Jovanović, Stojanović, Petrović i Đorđević. Međutim, ima i onih koji nose neobična prezimena, kao što su Nedoklan, Smrzlić, Studen i Krešoje.
U našim krajevima do 1842. godine prezimena nije ni bilo. Tek tada se, naredbom kneza Aleksandra Karađorđevića, uvode kao obavezan vid identifikacije. Pre toga, umesto prezimena Srbi i narodi sa Balkana dodavali su naziv plemena iz kojeg potiču.
Prezimena su uglavnom nastajala po imenu oca, ali i po zanimanju roditelja, mesta u kome je porodica živela, kao i po očevom nadimku, pa su Srbi u Budimu nosili prezimena poput Gužva, Debeljković, Erceglija, Živin, Kljakavi, Kobila, Tot, ali i Majstor, Mali, Šteta, Čupavi i Čarapa.
Na teritoriji Hercegovine takođe možemo čuti neobična prezimena. Takva su na primer: Agbaba, Guzina i Guzičić, Istinić, Prdić, ali i Zaklan i Prdavica.
Tu je i prezime Habenšus, Avram, Tupeša, ali i Jakuš, Šipka, Kartal, Bencuz i Drakul. Može zvučati smešno i kada se nekome predstavite, pa uz svoje ime glasno izgovorite prezime Zvijer, Osoba, Četnik, Dronjak ili pak Bu.
Izvor: stil.kurir.rs