Srbija može da se ponosi svojim sportistima, pa su oči cele zemlje bile uprte u Đokovića dok je igrao meč na Rolan garosu, a jedna baka iz Sremske Mitrovice, iako je to želela više od svega, nije smela da uključi televizor. Imala je neverovatan razlog za to.
Naime, Petra Besermenji (83), pre pet godina je imala infarkt dok je pratila meč Federera i Đokovića, a nakon što su je jedva spasili, doktori su joj izričito zabranili da uživo prati Noleta.
Kako je rekla, Novaka Đokovića prati još otkad je bio mali i vežbao tenis sa ocem. Njegova upornost i istrajnost zainteresovala ju je tada i tvrdi da je znala da će biti najbolji na svetu.
Ali, svaki njegov meč shvatala je veoma lično, što ni ne čudi, s obzirom na to da ga gleda kao člana svoje porodice. U njenoj dnevnoj sobi nalazi se ikona Svetog Nikole, a pored njega, dve uramljene fotografije Noleta, čiji pogled je uperen u Petrinu slavu. Preko puta je vitrina sa svim njenim najbližima. Tu su unuci, deca, ali i Nole. Svakoga dana prođe pored njegovih slika, zastane, pogleda ga i pomoli se za njegovo dobro.
Ova neizmerna količina ljubavi i poštovanja dovela je baku Petru na ivicu smrti. Bio je avgust 2018. godine, a ona je sedela ispred televizora i pratila najboljeg tenisera sveta. Novak je gubio, a ona je osetila bolove u grudima. Njeno srce ne bi izdržalo poraz miljenika.
– On je tog dana igrao sa Federerom, jakim ko što je on. Gledala sam i Đoković je vodio 18, a kada ga je sterao na 2 onda sam pomislila gotovo je, mene je odjednom zabolelo u grudima i pao mi je mrak na oči. Odmah sam ugasila televiziju i pozvala ćerku. Kad je ona došla ja sam bila mokra, odmah je zvala Hitnu i molila da me spasu. Oni su se stvorili dok si rekao piksla. Moja ćerka ih je pitala da l mogu da sačekaju samo da me presvuče jer sam mokra, a oni su rekli: „Ili hoćeš suvu spavaćicu ili živu majku“. Kad smo ušli u sanitet čula sam da je doktor rekao „vozi što brže“. Sirena se čula od Mitrovice do Kamenice. Sledeći dan mi je bilo bolje i čula sam da je Đoković pobedio, meni bilo drago, a nisam smela da kažem zbog čega sam završila u bolnici, pogotovo jer su mi rekli da sam za dlaku ostala živa – kaže ova baka.
Kako je rekla, jedino je svom internisti smela da kaže zbog čega je zamalo izgubila život. Doktori su joj odmah zabranili da gleda mečeve, ali je to ne sprečava da verno prati uspehe našeg Novaka.
– Ja sam samo mom internisti rekla zbog čega sam završila u bolnici. Potrefilo se da sam dobila najboljeg doktora. Odmah su mi rekli da više ne smem da gledam mečeve, smem samo da čujem kakav je rezultat. Tako da ne gledam kad igra, ali posle pitam kako je prošao. Čujem da je u Banjaluci izgubio – kaže Petra tužno, dok joj mi objašnjavamo da je Novak osvojio 23. Rolan garos, te da je najbolji svih vremena.
„E svaka mu čast!“, prvi je komentar bake Petre, dok je razdragano tapšala i smeškala se gledajući u sliku svog miljenika.
– Ja njega volim kao i moju decu. Gledam u njegove slike, sedim i malo, malo pa pogledam. Tamo su mi slike dece, unučadi, a on mi je kao jedan od njih. Ja se stalno molim Bogu za njega. Imam krstić i tenisku lopticu, pa dok sam gledala uzmem taj krstić, poljubim ga i pomolim se Svetom Nikoli – kaže ova baka srećno.
Ona se prisetila i starijih vremena kada se smrzavala u sobi bez grejanja samo da bi odgledala Novakov meč.
– Dok je muž bio živ išla sam u drugu sobu da bih gledala Đokovića. On je hteo fudbal, a ja više volim Đokovića. U toj drugoj sobi je bilo ledeno, nismo grejali, ali se ja pokrijem i gledam u hladnoći – kaže Petra.
Pošto je nekada i sama bila veoma uspešna atletičarka, uputana je da li prati i druge uspešne sportiste iz Srbije. Rekla je da je za sve čula, ali je samo Đoković interesuje.
Na njenom trepezarijskom stolu poređane su mnoge medalje i diplome koje je i sama stekla, ali kaže da se ljubav prema sportu razvila zbog Novaka, a ne obrnuto. Život baku Petru nije mazio, ali je na kraju uspela i sama da ostvari neverovatan uspeh, a kraj radnog veka dočekala je u ustanovi za fizičku kulturu.
– Rođena sam u Bosni i ostala sam mala bez roditelja, imala sam težak život. Slali su me da čuvam stoku za opanke, nisam znala ni da čitam ni pišem dok me tetka nije upisala u večernju školu. Posle sam radila u ustanovi za fizičku kulturu. Ja sam se bavila sportom, bila sam na raznim krosevima. Ceo sto je pun medalja i diploma, bila sam u novinama, bavila se streljaštvom, išla na maratone – priča ova mila baka.
Sudeći po tome kako priča, ali i gleda u Novaka, lako je pretpostaviti šta je njena najveća želja. Drhtavim glasom je rekla: „Samo da mi dođe“ i ne prestaje da se nada da će je Đoković posetiti dok je živa.
– Želja mi je da upoznam Đokovića, da mi dođe. Ja sam sad vrlo bolesna, posle infarkta su mi oštećeni mnogi organi, a želja mi je da ga upoznam dok sam živa. Kupila bih ja njemu jagnjetine, ali džaba, on to ne jede. Samo da mi dođe, da ga zagrlim i poljubim. Ne moram ni da ga ljubim, nije higijenski, ali samo da ga stisnem – kaže Petra gestikulirajući zagrljaj i čvrsto u ruci držeći tenisku lopticu koja je asocira na njenog najomiljenijeg čoveka na planeti.
Izvor: telegraf.rs