Katerina Parfentjeva otišla je iz Ukrajine davne 2014. godine u vreme kada je počeo Majdan. Pošto još uvek nije bila punoletna, odluku da se iz zemlje iseli i ode na školovanje u inostranstvo doneo je njen otac. Zbog masovnih demonstracija u svojoj zemlji, rodnu Odesu zamenila je Beogradom. Ovde je upisala fakultet i upoznala bivšeg muža.
„Tada je počeo Majdan, otac je to saznao i rekao da nemam osamnaest godina, ne mogu sama da odlučujem, pa je on odlučio za mene da idem u Evropu da studiram. Mi smo se upoznali preko ‘Tindera“. Zaprosio me je bukvalno za mesec dana od kad smo bili zajedno. Ja sam rekla ‘ne’, ali nakon tri meseca sam rekla – ‘pa dobro, zašto da ne’. To je bilo dobro iskustvo za mene. Muškarci posle pedesete traže žene preko agencije, gde mogu celu biografiju da vide na papiru, a mladi ljudi od 25, to je ‘Badoo’, ‘Tinder’ i sve ostalo“, rekla je Katerina Parfentjeva.
Život u Srbiji potpuno je različit od onog u Ukrajini, kaže Parfentjeva. Fakultet, ambicije i porodični život i brak u zajednici. „Ovde je sve polako i opušteno. U Ukrajini već sa 23 moraš da imaš diplomu i da ideš da radiš, mi smo jako ambiciozni. Čim ulaziš u tu porodicu, ulaziš i u kumove i u drugare te porodice, oni stvaraju ambijent gde bi se osećali dobro“, rekla je Parfentjeva i još dodaje:
„Brak kod nas znači da sada postoje tri porodice. Tvoja, tvog muža i ti i muž. A ovde, iz jedne porodice žena prelazi u drugu. Često se dešava da svi žive u jednoj kući, ali u različitim stanovima i spratovima. Svejedno uvek su zajedno. Sa jedne strane meni je to bilo prijatno, ako se nešto desi, razmišljaš uvek su blizu, sa druge strane nemaš privatnost uopšte. To mi je smetalo, jer kad nema privatnosti, nema ni mogućnosti da stvoriš nešto svoje“, rekla je Katerina.
Njen otac i dalje živi u Ukrajini i čeka šesdeseti rođendan da bi mogao da joj se pridruži.
„Ja sam postala ona tetka iza granice koja dolazi jednom godišnje sa poklonima i ponovo ode na pola godine. Kod nas postoji izreka: ako si došao u Srbiju i nisi planirao da ostaneš duže – ostaćeš. Moj otac je i dalje u Ukrajini. Osećam veliko olakšanje kada se čujemo, jer bukvalno ne znam da li je živ ili zdrav. Čekamo septembar da on napuni šesdeset godina i da može da pređe granicu i dođe ovde, jer je mobilisanje od 18 do 60 godine“, kaže Katerina.
Ruske i Ukrajinske neveste godinama važe za najpopularnije neveste, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Da bi se oženili Ruskinjama ili Ukrajinkama srpske mladoženje moraju mnogo da se potrude da ih pronađu. Neko uspe preko prijatelja, neko preko posla, a neko se odluči za usluge agencije za bračno posredovanje. Natalija Faktulina, vlasnica agencije za bračno posredovanje kaže da su sada većinom došli ljudi sa porodicama bežeći od rata.
„Ženama koje se ovde nalaze zbog rata, glavni cilj nije brak, možda će se ljubav desiti, ali oni beže od katastrofe. Ako slučajno žena nije udata, ona ima drugačije zahteve. Muškarci obično komuniciraju sa ženama mesec ili dva plafon. Ako on odugovlači godinu dana, znači – doviđenja“, kaže Faktulina i dodaje:
„Obično devojkama koje dolaze kod nas u Srbiju, uzmemo avionsku kartu. Muškarac ne šalje nikakve pare ženi, to ni slučajno. Uzmemo kartu online, šaljemo ženi i ona dolazi. On nju sačeka na aerodromu. Ona ne dolazi kod mene, već kod muškarca sa kojim je pre komunicirala“, rekla je Faktulina.
Potencijalne mlade odavde odlaze veoma zadovoljne, jer ih uglavnom uvek sačeka topao prijem.
„Kad devojka dolazi svi je okruže, svi su srećni. I roditelji i muškarac, društvo… U principu vraćaju se oduševljene i udaju se“, kaže ona. Klijenti koji se odluče na upoznavanje sa Ruskinjama ili Ukrajinkama u 99 posto slučajeva budu zadovoljni i da se njihovo povezivanje završava uspešnim brakom.
„Ona tamo ostavlja sve. Ostavlja posao, to su uglavnom visoko obrazovane žene i devojke. Oni svi rade, štagod i kakogod, oni rade“, kaže Snežana Spasić, vlasnica agencije za bračno posredovanje.
Često jedini problem u ljubavi Srbina i Ruskinje ili Ukrajinke bude svekrva. „Ne mogu dve žene u jednoj kuhinji. Pogotovo kad majka, svekrva, kad ona naređuje nešto… Naše devojke su samostalne, vole da stvore svoju porodicu i svoj mir“, rekla je Faktulina.
Sve veća popularnost Ukrajinki i Ruskinja prouzrokovala je manju potražnju za devojkama iz Albanije.
„Postoji uočljiva razlika, a to je da one iz Rusije i Ukrajine imaju veću slobodu da biraju, dok one koje dolaze iz Albanije su možda i ugovoreni brakovi. Ovo je malo drugačija kultura iz Albanije. Uglavnom su to ljudi sa sela, koji su u kasnim četrdesetim ii ranim pedesetim godinama. To su čitava sela i zaseoci gde ima puno muškaraca koji nisu socijalno ugroženi, imaju zemlju, dobru kuću, dobre uslove za dobar život, a upravo im nedostaje ženska osoba“,rekao je stručnjak i bračni savetnik, Nebojša Savić za „Prvu“ Tv.
Izvor: mondo.rs