Pravoslavni vernici 17. decembra slave praznik posvećen svetoj velikomučenici Varvari, kojoj u crkvenom kalendaru nije posvećeno crveno slovo, ali ovu svetiteljku veliki broj porodica slavi kao krsnu slavu. Ipak, mnoga verovanja i narodni običaji posvećeni su današnjem prazniku.
Običaj je da se danas seje žito, što je posebno negovano u porodicama sa malom decom. Naime, žito koje deca poseju u plitak tanjir ili činijicu danas, trebalo bi da ozeleni do Božića.
Kult ove svetiteljke jednako je slavljen i na Istoku i na Zapadu, a kod nas se već vekovima neguje običaj da se danas kuva „varica“ od raznih žitarica, koja se jede tokom narednih dana. Varica se uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gdje se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.
Običaj je da se danas seje žito, što je posebno negovano u porodicama sa malom decom. Naime, žito koje deca poseju u plitak tanjir ili činijicu danas, trebalo bi da ozeleni do Božića.
Varica se uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gdje se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.
Naši stari kažu da od današnjeg dana dan počinje da raste, a noći su sve kraće i do Božića dan bude pola sata duži, od kada počinje naglo da raste.
To čine i rimokatolici. Na Zapadu se na njen dan stavlja u vodu grančica višnje ili trešnje, da bi procvjetala za praznik Rođenja Hristova. U Republici Srpskoj Sveta Varvara obeležava se kao Dan rudara.
Izvor: stil.kurir.rs