Poznati folk pevač Šeki Turković, važio je za jednog od najpopularnijih pevača na našim prostorima, a ni danas nema osobe koja ne zna njegov hit „Poslednji boem“.
Šeki je u jednom momentu rešio da ode iz Srbije u Ameriku, gde je radio najrazličitije poslove, a onda se vratio u rodnu zemlju kako bi nastupao, ali ga je zdravstvena situacija koja je u prethodnom periodu pogodila ceo svet, sprečila u tome.
– Ovo je prinudni odmor za pevače, ja se jedino plašim se da ne potraje malo duže, što ne bih voleo. Peva se, ima poneka tezgica, pevam po nekim garažama, po nekim sobama. – rekao je pevač svojevremeno.
– Publika me je sigurno poželela, jedno pet, šest godina nisam nastupao ovde jer i nisam snimao ništa novo – rekao je Turković.
Pevač nam je otkrio i da je u Americi radio kao dostavljač, kao i da se u Srbiju vratio nadajući se da će opet pevati i nastupati.
– Došao sam u Srbiju jer sam mislio da ću imati mnogo posla u julu, avgustu i septembru, malo tezgice, malo vašari. Međutim, sve je otkazano. Estrada je ugašena. Jadni smo mi. Ja sam ovde kao u penziji, imam 23.000 dinara – rekao je on tada.
On je objasnio i zašto je odlučio da se bavi baš vožnjom.
– Zato što ništa drugo ne umem da radim. Prijatelji su mi pomogli, uz njihovu pomoć sam se odlučio za to. Vozio sam godinu dana, pa sam odustao. Prevozio sam svašta, i poštu i pakete, bio sam dostavljač. Ništa nije teško kad mora da se radi. Ustajao sam u zoru, palio kombi, išao za Čikago 60 milja, uzimao sve pakete. Posle se moram vraćati kući i tako stalno. Dnevno sam prelazio oko 300 milja, to je negde oko 450 kilometara. I tako tri godine bez prestanka, i supruga i ja. A onda smo imali saobraćajnu nezgodu, nismo mi bili krivi, pa smo odustali od toga. Vratio sam se pesmi, pa je došla pandemija. Videćemo šta ćemo nadalje – rekao je on tom prilikom.
Kada je odlazio u Ameriku, pričalo se da je rekao „Doviđenja, Srbijo“, pa je pevač sada objasnio da li je to zaista rekao i da li je uopšte bilo tako.
– Čuo sam i ja za te priče da sam to rekao. To je pogrešna informacija, sigurno to nisam izjavio. Srbiju volim najviše na svetu, to je moja domovina, rođen sam tu i cela moja familija. Imao sam turneje po Americi godinama, imao sam radnu vizu, plaćao poreze, tako da sam imao pravo na američku penziju, sve sam po zakonu radio. Ako tamo ne plaćaš takse – nadrljao si. I dalje tamo plaćam porez i čekam da dobijem njihovu penziju, ali vraćam se u Srbiju, jer bez nje ne mogu, volim ovaj narod i druženje s mojim prijateljima. U Americi mikrofon nisam ostavljao, sve vreme sam pevao. Kad nije bilo tezgi i zabava, supruga i ja smo sedali u veliki kombi koji smo kupili. Radili smo isporuke. Amerika je takva, ako ne radiš, spakuj kofere i doviđenja. Ne stidim se nikakvog posla, ne kradem, ne lažem, ne varam – objasnio je Šeki.
Kako je rekao, on je u Ameriku otišao kada je osetio da ovde počinje da se gasi narodna muzika.
„Otišao sam kada je tretman prave narodne muzike dotakao dno, nakon što su ugašene sve narodnjačke radio stanice u Beogradu, kada sam svoj poslednji projekat platio 10.000 evra, a nisam dobio ništa. Kad se raspala Juga, raspala se i diskografija, harmonike su zamenili kompjuteri. Sad snimiš pesmu, ne dobiješs čak ni CD-a. Ja u tome neću da učestvujem, zarekao sam se da nikad neću otvarati Fejsbuk profil“, rekao je Šeki tada.
„Iskreno plašio sam se kako će publika da reaguje nakon mog petogodišnjeg boravka u Americi. Ispalo je da sam traženiji nego što sam mislio, morao sam da prebukiram kartu da bih ispoštovao sve pozive. Od 2001. išao sam svake godine u Ameriku po par meseci. Pevam i danas tamo, vozim po američkim drumovima i solidno zarađujem, ali mi je ubedljivo najlepše kad pevam u mojoj zemlji“, rekao je Šeki Turković svojevremeno.
Izvor: kurir.rs