Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju treći dan Velike nedelje, odnosno Veliku sredu. Na Veliku sredu se spominje izdaja Jude Iskariotskog. Tog dana, u spomen na ženu koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja. Tokom svete tajne jele osvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za zdravlje tela i duše.
Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Zabranjeno je da žene šiju, baš kao i u Cvetnoj nedelji, te iglu i konac ne uzimajte u ruke. U Negotinskoj krajni čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, primenjivana i u narodnoj medicini.
Retko, u nekim krajevima se i na veliku sredu farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri. Tokom ove nedelje nekada su vladale rigorozne zabrane.
Strogo se pridržavalo posta, zabranjeno je pranje veša, veselje, pijanstvo, čak i odnosi između supružnika, jer se verovalo da će deca začeta u tom periodu dobiti „fras“.
U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol.
Izvor: espreso.co.rs