Ljudska rasa je prešla veliki put od praistorijskog doba do danas. Mnogo se uznapredovalo, imamo nove alate i tehnologije, ali, neke tehnike u roditeljstvu su ostale iste od pamtiveka.
Zaokupljanje dečije pažnje uz pomoć umetnosti
Današnja deca poseduju najmodernije table za crtanje, alate i setove koji im pomažu da iskažu svoju kreativnost i osećanja. Međutim, zidovi pećina su svedoci da su se deca i u kamenom dobu bavila crtanjem. Takođe, izrađivali su i predmete od gline, što je preteča današnjeg plastelina.
Igre u zajednici
Danas na svakom koraku niču igraonice, parkovi i tereni za igru. Mnogi pravci u edukaciji dece zagovaraju igranje na otvorenom u mešovitim starosnim grupama. To je ustvari ništa drugo do kopiranje modela iz daleke prošlosti, kada su se deca svih starosnih grupa okupljala na jednom mestu i bezbrižno igrala onim što bi našli u prirodi. Poenta je ista – razvijanje motoričkih sposobnosti i priprema za odrastanje.
Stariji čuvaju mlađe
U praistorijskom dobu nije bilo vrtića i igraonica. Dok su roditelji bili zauzeti nabavkom hrane i obezbeđivanjem mesta za život, stariji su vodili računa o deci. Ništa se nije promenilo do današnjih dana, samo su uloge uznapredovale: dok roditelji provode po pola dana na poslu, obezbeđujući deci egzistenciju, bake i deke paze na decu.
Dakle, u suštini, sve je ostalo isto. Deca su deca i u praistorijskom dobu i u eri kompjutera, samo su uslovi života različiti.