Strancima je jedna od zamerki na srpsku kuhinju što je „previše jaka“ i kalorična, a očigledno ima i onih kojima ne prijaju kombinacije ukusa koje ljudi s naših prostora obožavaju. Srbi su ponosni na svoje tradicionalne specijalitete poput sarme, čvaraka, podvarka i pihtija, ali oni očito nisu po ukusu profesionalaca.
Poznati gastronomski sajt „Taste Atlas“, koji se bavi istraživanjem najpopularnijih jela u svim zemljama sveta, kao i njihovim ocenjivanjem, dao je negativne ocene našim najpoznatijim specijalitetima.
I mada nije konkretno objašnjeno šta to ovim specijalitetima „fali“, zbog čega su poneli nepopularnu titulu, evo kojih pet jela su prema mišljenjima profesionalaca „najgora“:
Na prvom mestu su pihtije. Jelo se pravi od svinjskih iznutrica i delova kao što su glava ili papci. Meso se kuva zajedno sa biberom, crnim lukom, šargarepom i lovorovim listom dok ne postane toliko mekano da se odvaja od kostiju. Zajedno sa masnom tečnošću u kojoj se kuvalo, meso se stavlja u činije ili plehove, pa se ostavi da se ohladi i stegne aspik. Ovaj žele od mesa se služi narezan na kocke kao predjelo, uz hladno kiselo povrće i čašicu rakije.
Rezanci s makom – omiljeni vojvođanski specijalitet, koji se tamo zove nasuvo, su jednostavni rezanci s dodatkom maka. Prave se od široke, tanke testenine koja je prelivena ogromnim količinama rastopljenog putera i posuta makom i šećerom. Nekada se smatralo bogatim i ukusnim obrokom, a danas predstavlja jeftino, ali omiljeno jelo.
Slatko – ono što domaćice tradicionalno služe gostima pri dočeku. Najviše podseća na kandirano voće. Pravi se od voća koje je ukuvano u šećeru tako da se napravi sirup. Može da se sprema sa raznim vrstama voća kao što su dunje, kore lubenice, trešnje, maline, jagode, kupine, smokve, grožđe, šljive, suve šljive, pa čak i latice ruže, dok se sirupi na bazi šećera često začine vanilom, limunomovim sokom, cimetom ili karanfilićem. Slatko je znak je gostoprimstva koje se tradicionalno nudi kao topla dobrodošlica gostima.
Popara, balkanska verzija kaše od hleba, možda je najprakrtičnije jelo koje se sprema kada imamo višak starog hleba. Jede se u mnogim zemljama širom regiona, pa tako postoji mnogo različitih načina pripreme. Dva ključna sastojka su hleb, isečen na kockice ili iseckan na manje komade, i tečnost, obično mleko ili voda. Tečnost se obično meša sa puterom, biljnim uljem ili svinjskom mašću kako bi jelo bilo što kaloričnije i obezbedilo energiju.
Riblja čorba – najčešće se služi na posnim slavama, to je tradicionalno jelo koje se nekada kuvalo u velikom kotlu na otvorenoj vatri. Obično se pravi od raznih slatkovodnih riba kao što su som, štuka i šaran, a od začina je krcata mlevenom crvenom paprikom. Često služi sa domaćim rezancima.
Izvor: nova.rs