Vidovan je praznik starog slovenskog božanstva Vida, zaštitnika vida i iscelitelja bolesti očiju. Ovaj dan važan je i za srpsku istoriju, a za njega se vezuju i mnogi lepi običaji koji se i danas poštuju. Vidovdan jedan je od najvećih, i po svetkovanju, izuzetno očuvanim praznicima iz stare narodne vere.
Za ovaj praznik vezana su različita verovanja i običaji. Postoje verovanja koja se vezuju samo za neudate. Veruje se da vidova trava, koja se od davnina smatrala biljkom za gatanje, devojkama u san dovodi budućeg supruga. Ali, i udate žene trebalo bi da oprobaju trik sa vidovom travom, jer se smatra da se snovi uoči Vidovdana obistinjuju.
Pošto oko Vidovdana rastu dve vrste travčica: vidovčica – jakocrvenog i malog cveta i modra vida, sličnog cveta. Pronađite ih obe, uberite i pred spavanje stavite ispod jastuka. Udate žene, šta sanjaju te noći to će im se i dogoditi. Za devojke važi drugo verovanje. One bi trebale vidovu travu, parče hleba i malo soli da stave pod jastuk. Pre nego što legnu, treba da izgovore:
„Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san.“ Vidova trava pomoći će mladim neudatim devojkama da kroz vrlo kratko vreme upoznaju budućeg muža. Pre spavanja, izgovorite: „Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak.“
Prema verovanju, te devojke će već u narednih nekoliko dana upoznati onog ko im je suđen. Jedna verzija ove bajalice spominje i detelinu sa četiri lista: „Ako je daleko – evo mu detelina od četiri krila neka k’ meni doleti“.
Veza Vidovdana s vidom manifestovala se i u narodnoj medicini. Uoči praznika ili pak na praznik izjutra ljudi su brali travu zvanu vidovčica, često je stavljali u vodu i njome se umivali. To su radili da preko godine ne bi bolovali od očiju. Ponegde su nak vidovčicu čuvali i koristili onda kada bi im oči obolele.
Izvor: republika.rs