Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra proslavljaju dan Svete Varvare, a budući da ovo nije zapovedan crkveni praznik, odnosno crveno slovo, u narodu je za isti vezan vrlo lep običaj. Sveta Varvara, poznata kao i Sveta Barbara, živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana i danas je svetiteljka koju poštuju obe crkve – i katolička i pravoslavna.
Bez obzira što nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao krsnu slavu.
Božićnu pšenicu treba posejati upravo sutra, 17. decembra na dan Svete Varvare, kako bi godina pred nama bila plodna i berićetna. Pored toga što se danas valja posejati pšenica postoji tradicija se da se kuva žito, odnosno varica, koje se potom jede i sutradan, odnosno na praznik prepodobnog Save osvećenog. Zbog toga je zovu i savica.
Naši stari smatrali su i da od svete Varvare dan počinje da raste, a noći su sve kraće… Tako do Božića dan bude pola sata duži, kada počinje naglo da raste. Veruje se da od Varindana do Božića nije dobro sanjati. Ako neko sanja, ne treba o tome nikome da priča, niti da tumači snove.
Ukoliko ne stignete da posejete božićnu pšenicu sutra, druga prilika za to je 19. decembar – Sveti Nikola. A evo i detaljnog uputstva za to:
Plitku posudu prekrijte vlažnom salvetom, stavite zemlju, pa na nju u jednom redu poređajte pšenicu koja je stajala u vodi preko noći. Ostavite do ivice bar jedan centimetar, jer će se pšenica nicanjem raširiti, pa zrna prekrijte sa još malo zemlje. Pšenicu u posudu možete staviti i bez zemlje, samo je rasporedite po dnu da ga sasvim prekrije. U sredinu možete staviti rakijsku čašicu kako bi ostao prostor za sveću. Božićno žito držite pored prozora, ali ne blizu radijatora, i svakodnevno ga blago prskajte vodom nekoliko puta. Bez obzira na to da li ćete posejati žito na jedan ili drugi praznik, važno je da do Božića žito bude bujno i zeleno.
Izvor: espreso.co.rs