Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca, ako su bila poslušna, dobijaju poklone. Uobičajeno je da se kaže da „pola Srbije slavi Nikolu, a druga polovina ide na slavu“.
Osim što se spomen Svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra po gregorijanskom kalendaru, on se proslavlja i 22. maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.
Moreplovci na hrišćanskim brodovima duž Jadranskog i Sredozemnog mora, držali su ikonu Svetog Nikole jer ga smatraju svojim zaštitnikom.
Sveti Nikola je rođen u Patari u Likiji, kao sin jedinac bogatih i uglednih roditelja. Svoj duhovni život započeo je u manastiru Novi Sion u kojem se već nalazio njegov stric, Sveti Nikolaj episkop patarski. Krenuo je da širi veru i milosrđe, ali o svojim dobročinstvima nije želeo da govori javno. Smatran je svetiteljem i tokom života, ljudi bi ga pozivali u teškim i bolnim trenucima.
Postoje i verovanja da na dan Svetog Nikole nerotkinje treba de se mole njemu, a negde je i zabranjeno obavljanje ženskih ručnih radova.
Smisao i životno opredeljenje Svetog Nikole bio je duh pomaganja i darivanja siromašnih, pa sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Tradicija da se daruju lešnici, orasi, jabuke i slatkiši i to se ostavljan u cipele pored kreveta ili u prozore.
Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, tako da osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, on je zaštitnik zanata ribara, lađara, splavara i vodeničara. Zato se još naziva i vodena slava, a veruje se da ne treba započinjati putovanja. On se takođe smatra zaštitnikom putnika i sirotinje.
Slavu Sveti Nikola slavi najveći broj Srba, a etnolog Milica Karapandžić objasnila je zašto je to tako.
„Veliki broj etnologa smatra da je slava dodeljivana na način da porodica slavi onog sveca na čiji je dan kršten prvi predak te porodice. Zastupljena je i to da je slava birana po zavičajnom hramu, odnosno svecu kome je taj hram bio posvećen. Brojne su porodice koje slave Svetog Nikolu, Svetog Aranđela, Svetog Jovana, Đurđevdan, Mitrovdan… Prema podacima, najviše hramova u Srbiji posvećeni su Svetom Nikoli“, rekla je Karapandžićeva.
Miodrag Pavlović, protojerej Sabornog hrama u Nišu kaže da svi pravoslavci znaju da je ovo posna slava i da nema mrsa tog dana.
„Praznovanje Svetog Nikole poznato je ne samo kod nas, već i kod katolika. Njegove mošti su u Bariju, u Italiji. Najbitnije za sve koji slave jeste to da se ne ogreše i omrse. Trpeza je toga dana posna (a i Božićni post je u toku), i porodica treba da bude na okupu. Domaćin ujutru treba da nosi slavski kolač u crkvu, žito, vino i sveću, pa nakon liturgije sveštenik domaćinu seče kolač. Kada se vrate kući, porodica se okuplja za trpezom, i ono što je važno ko god toga dana dođe u kuću, ne treba ga vratiti“, rekao je protojerej Pavlović.
Izvor: kurir.rs