Ceo svet čuo je za srpsku šljivovicu koja se našla i na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a uzorak koji je iznet pred eminentne stručnjake koji su odlučivali o tome, uzet je iz sela kod Čačka, Donja Trepča.
Domaćin Cane Minić proizvodi rakiju dugi niz godina, među kojima je i ona od šljive – nekrunisana kraljica. Poznata je i kao prepečenica, ljuta i mučenica, iako se ova rakija pije svuda, njena prestonica je centralni deo naše zemlje.
– Neprikosnoveni simbol Srbije je dobra šljivovica. Ona ne može da se napravi ako nema dobre šljive, a to je upravo crvena okrugla ranka, a zatim madžarka koje sve manje ima. Ne zaostaju ni čačanska lepotica i rodna. Dobro se zna da se u kazan ne stavlja plod koji se ne bi i pojeo. Onaj koji je sočan, ukusan i pun treba da se stavi i u kacu – kaže Cane Minić.
Baš ćete retko videti dvorište u kome nema „vesele mašine, ako vas put ikad navede kroz srpska sela. Početkom jeseni se puši sa svih strana i skoro svi znaju kako se pravi šljivovica, međutim samo su pojedini vrhunski majstori, kao što je Cane.
– Kako bi rakija bila dobra, plodovi bi trebalo da ostanu na grani što je duže moguće, i da sazru dobro, jer se tako dobija najveći procenat šećera. Nakon što se obere, šljiva se stavlja u posebne sudove ili kace i ostavlja se u njima dok se ne završi proces vrenja. Tokom ova dva procesa prolazi se kroz dva stadijuma, kada je šljiva zrela za branje i kada je zrela za pripremu koma.
Cane kaže da se rakija od šljiva pravi kada se završi proces fermentacije. Komina koja se stavlja u lampek mora da odleži dvadesetak dana, i onda se dobija meka rakija koja odlazi na odležavanje u hrastovu burad. Eto na taj način se dobija vrhunska rakija.
Ovaj domaćin Cane pravi rakije od svih vrsta voća, pa čak i od kupusa, ali nijedna nije kao ona napravljena od srpske šljive. Pošto su veliki ljubitelji i poznavaoci dobrih rakija, Minići su na svom imanju napravili i muzej rakije,u kome se mogu pronaći rakije od 1941. pa sve 2016 godine.
– Tu najstariju čuvamo posebno, jer je preživela čak i Drugi svetski rat. Nju je sačuvala moja majka i tako je opstala do dana današnjeg. Rakije iz svih godina čuvaju se u burićima, a njihov ukus je jedinstven zaista. Naš muzej često posećuju putnici namernici, ali i ljubitlji ljute kapljice. Nakon degustacije često kažu da ništa bolje nisu pili i da je srpska rakija bolja čak i od američkog viskija i francuskog konjaka – rekao je domaćin Cane.
Na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, Srbija je do sada upisala porodičnu slavu, tradicionalnu narodnu igru kolo, pevanje uz gusle i zlakusko lončarstvo.
Izvor: telegraf.rs