Blagovesti su jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskom svetu. Toga dana se slavi uspomena na dan kada je Arhangel Gavrilo javio Devici Mariji da će roditi Sina Božjeg. Verovanje kaže da noću uoči Blagovesti svetle sva zakopana blaga i da ih vidoviti ljudi mogu pronaći. Verovanja i običaji na Blagovesti su mnogobrojna.
Takođe vlada verovanje da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti posebno slave žene. One koje žele prinovu odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Na Blagovesti u crkvu obično idu žene a u srpskoj narodnoj tradiciji postoji jedan zanimljiv običaj povodom ovog praznika koji se zove “ranilo”.
Bez obzira na običaj da se do Uskrsa ne valja veseliti, običaj je da se ranilo vrlo veselo praznuje. Počinjalo bi obično u ponoć na same Blagovesti ili u praskozorje. Pevala bi se devojačka pesma, a završavalo bi se sveopštim veseljem sve do rane zore.
Ovaj običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počiste kuća, dvorište, obori, štale i da se obavezno svo đubre spali. Negde je bio običaj da devojke uoči ovoga dana nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave veliku vatru, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko. U Vojvodini i istočnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do dvadesetog veka gde se zvao bukara.
Naložena vatra se preskakala radi zdravlja ljudi i stoke, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije. Prema narodnim verovanjima, na Blagovesti se završava zima a stari često kažu: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod.”
Na noć uoči Blagovesti otvorite sva čula, jer po narodnoj legendi noć uoči Blagovesti svetle skrivena, zakopana blaga u zemlji, a može da ih vidi samo onaj koji je vidovit.
Zbog verovanja da se na ovaj dan gmizavci bude iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”
Narod takođe veruje da na ovaj dan medvedi izlaze iz svojih brloga, i da štuka razbija led repom. Ovoga dana ni ptice ne svijaju gnezda.
Izvor: magazin.novosti.rs