Na današnjoj sednici Narodne banke Srbije, Izvršni odbor doneo je odluku da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 5 odsto. To u praksi znači da je Centralna banka povećala referentnu kamatu za 0,5 odsto. Ovo je deveto uzastopno povećanje od početka godine. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6 odsto.
„Donošenjem ovakve odluke, NBS nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i tako doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije. Prenošenje efekata dosadašnjeg zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma putem kanala kamatne stope“, stoji u saopštenju Centralne banke.
Izvršni odbor NBS je podvukao da se ekonomija Srbije i dalje suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja.
„Prema prvim procenama za novembar, inflacija u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, smanjena je po prvi put u poslednjih 17 meseci na nivo od 10 odsto, što je bolji ishod od očekivanog, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast“, objašnjavaju iz NBS i dodaju da se u 2023. godini i dalje očekuje recesija.
„Nastavak pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi očekuje se i u narednom periodu, ali se procenjuje da će se tempo povećanja kamatnih stopa usporiti, odnosno da će visina njihovog povećanja na pojedinačnim sastancima biti manja od dosadašnjih“, navode u saopštenju NBS. Kako dodaju u saopštenju sve manje su izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja, a smanjene su i svetske cene primarnih proizvoda, pre svega energenata, što bi takođe trebalo da doprinese smirivanju inflatornih pritisaka u narednom periodu.
Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije rekao je za Euronews da naša zemlja prati trend podizanja kamatnih stopa, s tim što vodi politiku ciljane inflacije. To znači da se kamatne stope podižu za manji procenat ali češće. On je dodao da je to potrebno kako bi se inflacija dovela pod kontrolu.
„Meni se čini da se polako iscrpljuje efektivnost ovog insturmenta monetarne politike. Ne očekujem naredne godine značajnija podizanja. Možda nešto jako blaže u prvom kvartalu. Očekujem da kamatne stope ostanu na ovom relativno visokom nivou i to cele naredne godine. Po mom mišljenju, to će biti sasvim dovoljno da uz neke stvari, to malo zaustaviti. Ova inflacija jeste inflacija troškova koja se kombinuje sada sa inflacijom tražnje“, rekao je Grubišić za Euronews Srbija.
On dodaje da veruje da će se situacija na energetskom tržištu malo smiriti kao i da veruje da će to uticati na to da se inflacija upregne. Zbog toga ne veruje da će tokom naredne godine biti nekih većih podizanja kamatne stope. Upitan šta će novo povećanje značiti za građane, a šta za privredu, jer mnogima stižu obaveštenja od banaka o promeni stopa i skupljim kreditima, Grubišić kaže da to može da utiče demotivišuće na građane i privrednike.
„Sve koji su u režimu varijabilne kamatne stope, a to je većina kredita, rate će skočiti i to za očekivanih tih pola procenata. Odnosno oni koji su stambeni krediti, oni će sačekati ovu meru sredinom decembra. Nešto slično važi i za privredu“, rekao je on.
Grubišić je rekao da oni koji žele da sebi kupe stan i ne oklevaju, jer je, smatra, za to uvek dobar trenutak. Međutim, nema takav savet i za investitore. „Onome kome sada treba kredit, a tu pre svega mislimo o dugoročnim, pre svega stambenim, uvek je pravi momenat. Ako vam sada treba. Za nekoga ko će korisnički, za tehničke stvari kao što je tekuća potrošnja ili kupovina stambene jedinice u kojoj bi se živelo, rešavanje nekog egzistencijalnog problema uvek je pravi trenutak. Međutim, za velike investitore oni treba da razmisle“, ocenio je Grubišić.
On veruje i da kamatne stope doživaljaju svoj pik, što bi moglo da se shvati da je izvesno dovođenje inflacije pod kontrolu. „Kamatne stope idu na viši srednji nivo. Nisu daleko od pika. To govori da se inflacija dovodi pod kontrolu. To je prvenstveno u Americi. Svi mi smo međusobno globalizovani. Rekao bih da se ovde postiže makroekonomska stabilnost i da će moći lagano da se spuštaju kamatne stope u nekom periodu i da se da podsticaj za ekonmski rast. Valja i posle iz te receisje izaći. Sve su to prirodni ciklusi“, zaključuje Grubišić.
Izvor: euronews.rs