Veliki petak se smatra za jedan od najtužnijih dana u hrušćanstu. Provodi se u strogom postu i bez ikakvog veselja. Ne služi se liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.Plaštanica se postavlja na poseban sto ispred oltara, a u nekim krajevima običaj je da se vernici posle celivanja provlače ispod.
Na Veliki petak propisan je najstroži post bez ribe i ulja. Ne rade se poslovi u polju i kući. Narodna verovanja kažu da na Veliki petak ne treba jesti koprive. Takođe, ne pije se vino jer se smatra da ono predstavlja Isusovu krv.
Ovaj praznik u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom, pa se tada ne radi ništa od kućnih, niti od poljskih poslova. Ne uzimajte u ruke igle, eksere i oštre predmete. Na Veliki petak se tradicionalno farbaju uskršnja jaja i to rano ujutru ili najkasnije do podneva. Prvo jaje predstavlja čuvarkuću i obavezno se boji u crveno.
Sa druge strane, veruje se da je ovaj dan najbolji sa kalemljenje voća. Stariji ljudi tog dana gledaju u nebo i kažu: ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano očekuje se veliki rod voća. Domaćice bi trebalo kuću malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, jer, prema predanju, sa njom odlazi i svo zlo iz kuće i domaćinstva.
Izvor: stil.kurir.rs