Mnogima će život Danaca izgledati dalek i neprihvatljiv, ali činjenica je da su Danci već godinama najsrećniji narod na svetu. Zagrepčanka Kristina Volsperger Danilovski se 2009. godine sa porodicom preselila u Kopenhagen, a sada je ispričala svoje utiske o životu u Danskoj.
Prvi susret s potpuno drugačijim načinom života bio joj je vezan za upis deteta u jaslice. Očekivala je vesele, šarene, tople jaslice i zainteresovane, posvećene vaspitačice. Međutim, dete je upisala u zgradicu nalik baraki, sa sivim zidovima i podovima, bez boja, igračaka i crteža, a čuvale su ga vaspitačice koje jedva da su se bavile detetom.
„U prvim jaslicama mog sina, koji je jedva imao dve godine, smatrali su da je u redu da izlazi bez kape po snegu i kiši i promrzne i pokisne jer sledeći put sigurno neće zaboraviti kapu“, kaže Kristina i dodaje da iako Balkanci teško to prihvataju, Danci odrastaju u sretne, zdrave i odgovorne ljude. Njihov je pristup samo drugačiji.
„Odeća se kupuje samo kad se mora, i to jeftina, igračke su retke, kao i slatkiši. Poslovno odevanje ne postoji. Petkom ujutro se ne radi, kolektivno se doručkuje. Dobro se zarađuje, ali bogatstvo se ne pokazuje“, priča Kristina.
„Da bi u Danskoj uopšte postojao, moraš posedovati žutu karticu sa desetocifrenim brojem CPR. Taj broj je poput velikog brata – zna sve, baš sve o tebi i prati svaku, i najmanju promenu: ta kartica “zna” gde živiš, jesi li oženjen i kime, koliko imaš dece, u koji vrtić ili školu idu, gde radiš, kolika ti je plata, koliko imaš računa i u kojim bankama, šta poseduješ u Danskoj, a šta u inostranstvu, ko ti je doktor, imaš li mesečnu kartu za metro“, kaže Kristina koja nikad nije požalila što se preselila u Dansku.
Izvor: kurir.rs