Od ove godine uvedene su izmene koje se odnose na ostvarivanje porodične penzije od preminulog penzionera, a novina je da se pravo na penziju ne ostvaruje narednim danom od smrti penzionera, kao do sada, već prvim danom sledećeg meseca.
Oni koji imaju pravo na porodičnu penziju su pre svega članovi porodice korisnika starosne, prevremene ili invalidske penzije, međutim, porodična penzija može da se ostvaruje i u odnosu na lice koje nije bilo korisnik penzije.
U tim situacijama radi se o osobama koje nisu ostvarile uslov za penziju. To znači da nisu imali dovoljno godina života ili radnog staža. Takođe, može se raditi i o licu koje je trenutno bilo nezaposleno, odnosno koje je trenutno bilo na birou za zapošljavanje, rekao je direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Republičkog penzionog fonda Vladimir Stanković. U zavisnosti od toga u kom je statusu bilo preminulo lice, u odnosu na koga se ostvaruje porodična penzija, postoje i razlike, objasnio je on.
„Ono što se promenilo jeste ostvarivanje prava na porodičnu penziju u odnosu na lica koja su prethodno bila korisnici penzije, promena nema u odnosu na ona lica koja su bila osiguranici, odnosno radili“, precizirao je Stanković.
Kod lica koja su bili osiguranici, nema izmena pa se nakon njihove smrti, prvim narednim danom ostvaruje pravo na porodičnu penziju.
„Pravo na porodičnu penziju može ostvarati lice ukoliko nije u osiguranju. Kad kažemo da nije u osiguranju, to može biti da nije zaposlen, da nema recimo neku privatnu firmu, da ne obavlja nekakvu samostalnu ili poljoprivrednu delatnost“, kaže Stanković za RTS.
Što se tiče izmene u članu 111, koje se primenjuje od ove godine, ona se odnosi na ostvarivanje porodične penzije od preminulog korisnika penzije, odnosno penzionera.
„U tom slučaju je sad napravljena jedna izmena koja znači da onaj koji ostvaruje porodičnu penziju, ostvaruje je sa prvim narednim danom sledećeg meseca. Na primer, ako je lice preminulo 15. januara, to znači da član porodice ostvaruje pravo na porodičnu penziju od 1. februara“, pojašnjava direktor Sektora za ostvarivanje prava Fonda PIO.
On je podsetio na uslove za sticanje ove vrste penzije. Zahtev za porodičnu penziju se može podneti pet, deset dana nakon smrti lica, ali i nakon dve godine.
„Ali, treba imati u vidu da mi po propisu možemo pravo da vratimo odnosno da se može ostvariti najviše šest meseci unazad od dana kad je podnet zahtev. Znači, ne možemo sa prvim narednim danom od dana smrti“, kaže Stanković.
Kada je više članova porodice korisnika porodične penzije, oni mogu zajednički koristiti tu penziju, a mogu i odvojeno.
„U odnosu na svako lice se cene uslovi od kada može i, naravno, do kada može ostvarivati to pravo na porodičnu penziju. U zavisnosti ukoliko neko od njih iz nekog razloga prestane da koristi, onda se od sledećeg dana utvrđuje novi iznos u odnosu na tog jednog koji je ostao ili u odnosu na ona lica koja su ostala kao korisnici“, objašnjava on.
Postoje situacije kada su ostali neki neisplaćeni iznosi u odnosu na lice koje je preminulo, pa se tada postavlja i pitanje ko taj zaostatak može i pod kojim uslovima da primi kao neku imovinu, odnosno ostavinu.
„Da bi se neka druga lica javila kao legitimna, da mogu da preuzmu taj iznos, neophodno je imati to ostavinsko rešenje. Znači, ukoliko se to rešenje bude donelo brže, onda ćemo te zaostale iznose penzije isplatiti brže, odnosno, po danu kako nam bude doneto to ostavinsko rešenje“, navodi direktor Sektora PIO Fonda za RTS.
Zato Stanković savetuje da se zahtev za porodičnu penziju podnese najkasnije u roku od šest meseci od dana smrti korisnika i ističe da je uglavnom dovoljan zahtev, jer Fond PIO po službenoj dužnosti elektronskim preuzima druge podatke od drugih državnih organa.
Izvor: rts.rs