„Svašta sam radio po Švedskoj, u fabrikama“, kaže Era kog u komšiluku prepoznaju po „volvu“ kog je dovezao izdaleka i za kojim se okrene svako kad ga istera iz garaže.
„Ljudi dođu, dođu, prođu, pa kažu jaoj što ti je lepo…“, kaže Era, u Beogradu poznat po jednom od popularnih „sarkofaga“ – volvu 940 turbo.
Svuda je putovao svojim ljubimcem – do Norveške, Bosfora, onoliko do Juge… a prešao je više od 118.000 km. Okitio ga kao jelku, nakinđurio kao gospođu, a kako ga pere? Pa, ne pere, stoji u garaži, a i teško ga je prati sa tolikim nakitom.
Na pitanje kako motor…, Era kaže „ujeda“! A prao ga je pre 12 godina. Radi kao nov, a ljudi mu stalno dolaze da se slikaju.
Za Šveđane tvrdi da imaju dobre mašine i da njihovi motori ne ostavljaju na putu… Ima i ugrađeno pojačalo, a na to što ga je tako nakinđurio, kaže:
„Možda sam i preterao, kič je to poveliki“, priznaje Era.
Na pitanje da li troši puno, kaže i ne baš – na otvorenom putu ne uzme ni grama više od 10 litara.
„Uplašim se, kako ću, da l će to ići… tako natovaren, a što ga više natovariš sve bolje ide, legne dole, pa krenemo za Jugu“, priseća se Era, inače 1935. godište, kako je to bilo kad je iz pečalbe nekada davno dolazio kući na godišnji odmor.
Posebne detalje pravio mu je majstor, pravi, a auto unutra izgleda kao apoteka i posle toliko vremena.
Auto je pravi respekt i Švedskoj i Srbiji, a ukrašen je silnim obeležjima Srbije – nalepnicama i tablicom da se zna čiji je – na njoj piše BG Era.
„Joj, koliki je ko autobus“, kaže Era i ističe da ga nikad nije izdao ni ostavio na putu.
A unutra srpska zastava, pozadi i švedska.
Komšije ga obožavaju, vole da se druže sa njim, stalno je veseo i nikad ne posustaje.
„A četiri razreda osnovne škole imam“, kaže Era i dodaje da je to nekad tako bilo.
Ko je kriv za sve ovo? Era kaže pomalo i komšije…
„Svako jutro prođu pa kažu joj što je lepo, a ja onda još jače“, priznaje on i dodaje da su Šveđani ljudi od reči, što kažu tako mora biti i da nisu ljudi koji se lako ljute, nego su staloženi i kažu samo polako.
Era kaže da mu ne daju da ga registruje, a komšije kažu šteta, jer bi to bila fantastična beogradska atrakcija kad bi se provezao gradom pa stao ispred švedske ambasade, da ga vidi ambasadorka.
„Greota je njega i prodati i voziti, nek ostane Beogradu, da deca imaju da vide“, kaže gospodin Era i dodaje:
„Na Terazije ga metnuti tamo, gde je robna kuća“, poručuje Era kroz osmeh.
Izvor: kurir.rs