U Nemačkoj trenutno postoji dva miliona upražnjenih radnih mesta, pa njihova vlada želi da privuče stručne ljude iz inostranstva, pa je uvela novi zakon o doseljavanju stručne radne snage.
Nemcima nedostaje stručna radna snaga iz oblasti nege, informacionih tehnologija, kao i dobri majstori i logističari. Prema informacijama iz Agencije za zapošljavanje moralo bi da se doseli 400.000 stručnih ljudi godišnje, i moraju i da ostanu tamo kako bi tržište rada bilo stabilno. 2021. godine bilo ih je samo 40.000. Tek kada generacije koje su rođene šezdesetih godina, odu u penziju problem će se zaoštriti.
Kako bi omogućili zaokret, Nemačka je zacrtala cilj da stvori najmoderniji doseljenički sistem u Evropi, prema rečima ministra rada Hubertusa Hajla, još od prošlog novembra.
– Nama su mnoge zemlje konkurencija za pametne glave i vredne ruke. Nemačko blagostanje obezbeđuje se tako što dobijemo pravu radnu snagu – rekao o je Hajl.
Vlada je odobrila nacrt novog zakona o doseljavanju stručnjaka, koji spada u reforme koje je još pre tri godine pokrenula prethodna demohrišćansko-socijaldemokratska vlada.
– Danas je dobar dan za Nemačku kao ekonomsko područje i modernu i raznoliku zemlju – rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.
Nacrt zakona otvoriće mogućnoste za stručnjake iz zemalja koje nisu članice Evropske unije da žive i rade u Nemačkoj. Za ubuduće postojaće tri načina da se dođe u Nemačku: priznavanje kvalifikacija i diploma, što je i do sada bilo moguće, dozvola za stručnjake s radnim iskustvom i za ljude sa potencijalom, ali bez potpisanog ugovora o zaposlenju.
Ide se ka tome da veći broj ljudi dobije takozvanu plavu kartu Evropske unije, jer je oboren nivo dohotka koji je za nju potreban. Ta „plava karta“ važi u Nemačkoj deset godina.
Ljudi s fakultetskim diplomama moći će da doputuju u Nemačku bez znanja jezika i bez uobičajenog institucionalnog proveravanja da li za radno mesto za koje su zainteresovani postoje kandidati iz Nemačke ili Evropske unije.
Do sada je stranac morao u ugovoru o radu da ima najmanju godišnju sumu od 58.400 evra dok je u deficitarnim zanimanjima bila 45.552 evra. Stručnjaci informacionih tehnologija mogu i bez završenog fakulteta da dobiju „plavu kartu“ ukoliko poseduju radno iskustvo na akademskom nivou.
Nacrt novog zakona dozvoljava i promenu branše, pa će doseljenici moći da obavljaju svaki stručan posao. Na primer auto-mehaničar će moći da nađe posao kao logističar.
Bitno pravilo važi za ljude iz balkanskih zemalja. Dosadašnja regulativa za te zemlje je važila do 2023. godine. Godišnji kontingent za šest zemalja sada je 50.000 i time je udvostručen.
Nacrt zakona predviđa manje prepreka prilikom priznavanja inostranih kvalifikacija i diploma. Prema novim pravilima, ljudi više neće morati da podnose zahteve za priznavanje svojih diploma u Nemačkoj, ako imaju najmanje dve godine radnog iskustva i ako je njihova kvalifikacija priznata u državi iz koje dolaze.
– Ta promena će značiti manje birokratije i time kraću proceduru – rekla je Fezerova.
To pravilo važiće samo za stručnu radnu snagu koja ima dohodak iznad određene granice, ali i za one koji su ispod te granice važi novo pravilo. Oni će imati partnerski odnos sa poslodavcem u procesu priznavanja kvalifikacija. Tako će imati mogućnost da dođu u Nemačku i počnu da rade još dok su njihovi dokazi o kvalifikacijama u procesu provere.
– Učinićemo Nemačku atraktivnijom za pametne glave iz sveta. Širom sveta ćemo aktivno reklamirati Nemačku kao useljeničku zemlju – rekla je Fezer na konferenciji za medije u Berlinu.
Zamenik šefa poslaničkog kluba konzervativnih demohrišćana Herman Grehe kritikuje vladin nacrt zakona jer „ne doprinosi nimalo delotvorno“ tome da više dobro kvalifikovanih ljudi dođe u Nemačku. Po njegovom mišljenju nisu važna nova pravila već bolja praksa.
Izvor: kurir.rs