Čak i ako je zemlja lošijeg kvaliteta, ona može da bude itekako profitabilna. Oni koji hoće, imaju zemlju, a hoće da zarade, mogu da se odluče da gaje šipurak (šipak). Šipurak su naši ljudi oduvek smatrali korovskom biljkom i nisu je želeli blizu kuće, jer ako šipurak iznikne u dvorištu zna se da je kuća napuštena i da u njoj niko ne živi.
Upravo su se za njega odlučila su se dva druga i kumovi. Darko T. bavi se ugostiteljstvom i zajedno sa kumom je posadio šipurak 2019. godine, na hektar i 30 ari u Ovči, u blizini Beograda. Planirali su da rade i preradu odmah.
– Ulaganje u šipak je ulaganje u budućnost, jer eksploatacija traje nekoliko decenija. Uopšte nije težak za gajenje i veoma brzo napreduje. Najvažnije je da je prava riznica zdravlja, jer sadrži visok sadržaj gvožđa i vitamina, a džem od šipka je jedna od najlepših uspomena iz detinjstva mnogima. Moj kum se zainteresovao za šipurak i ponudio mi da uđemo zajedno u posao. Sa zadovoljstvom sam pristao, nakon puno vremena i rada, dočekali smo i prvi rod. Moram da napomenem da se niko u našim porodicama nije bavio poljoprivredom pre nas – kaže Darko. Oni uzgajaju tri različite sorte, i to šmit, polimeriana i lakša.
– Odlučili smo se za ove sorte slušajući savet proizvođača sadnica, jer sazrevaju u različitim vremenskim intervalima, što olakšava branje – kaže Darko.
Berba šipurka je ručna i traje od septembra do prvih mrazeva. Prosečan berač nabere između 30-50 kg dnevno. Kako je Darko rekao, u posao su uključene obe porodice. Radi se o poslu koji zahteva dosta vremena.
– Sada beremo ručno, jer nismo imali računicu za mašinsku berbu. Ali, planiramo da naredne sezone iznajmimo mašinu za branje, jer očekujemo minimum 7-8 tona roda – rekao je Darko.
Pošto se ranije nisu bavili poljoprivredom, pa nisu imali potrebnu mehanizaciju, troškovi su im od samog početka bili dosta veći nego da je zasad podigao neko ko se već bavi poljoprivredom.
– Morali smo sve da platimo, čak i oranje. Za ove tri godine održavanja zasada, počev od nabavke sadnica, preko đubrenja, prskanja (plavi kamen i prihrana), orezivanje, košenje, uložili smo oko 5.000 EUR. Što se tiče održavanja, ova godina nam je bila najskuplja. Znate i sami koliko je poskupelo gorivo, đubrivo i sve ostalo – kaže Darko.
Postoji mogućnost otkupa sirovog ploda šipurka, ali zbog male otkupne cene Darko i Marko su rešili da ceo prinos prerade u pulpu (voćnu kašu) i džem.
– Otkupna cena šipka je mala, pa se proizvođačima sa manjim zasadima ne isplati. Na našoj plantaži imamo preko 4.000 zdravih biljaka. Nismo još uvek u punom rodu i više nam se isplati da sve preradimo. Čekamo pun rod i tada ćemo moći da priuštimo i taj komfor, odnosno prodaju sirovog ploda – kaže Darko.
Voćna kaša je poluproizvod dobijen tako što se šipurak skuva u vodi, a zatim ispasira. Semenke i dlačice odvajaju se na poseban način. Kada se dobije čista pulpa, ona se daljim kuvanjem (uz dodatak šećera) pretvara u proizvod – džem.
– U našu pulpu ne dodajemo ni jabuku, bundevu niti bilo šta slično, što mnogi rade kako bi dobili na količini. Kupci je uglavnom kupuju kako bi sami pravili džem ili zato što ne mogu sami da nabave sirov šipak. Što se tiče džema, tvrdim da je naš džem 100% od šipka. U jednoj tegli od 720 ml ima otprilike pola kilograma šipka. Pošto on, sam po sebi, nije sladak, moramo da dodamo šećer, i to je to. Ne stavljamo ni želatin, niti lumunsku kiselinu koje često možete videti na deklaraciji kao sastav džema. Ljudi to cene, jer ukus pravog džema od šipka govori sam za sebe – priča Darko.
Inače, otkupna cena za kilogram šipurka je 80 dinara po kilogramu.
Izvor: kurir.rs