Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici poslednje nedelje pred Vaskrs slave svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim. Ovaj praznik u narodu se zove Cveti, a kako uvek pada tokom proleća, vezan je i za buđenje prirode i cvetanje bilja. Praznik Cveti spada u pokretne praznike koji se uvek slavi dan posle Lazareve subote – Vrbice.
Naziv je dobio jer je običaj da na ovaj praznik deca i devojke porane i odu da uberu cveće, a Isusa je narod u Jerusalimu dočekao grančicom palme i cvećem.
Prema još jednom verovanju, požurite ujutru jer ko prvi stigne i uzbere cvet, dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako u nju veruje.
Cveti su dan za radost, okupljanje kao i druženje sa bližnjima. Zato bi trebalo da nekoj dragoj osobi poklonite cveće. Ali vodite računa, jer svaki cvet ima svoju simboliku: Margarete – Da budete lepi i krupni;
Dren – Da budete jaki i zdravi; Ljubičice – Da budete mirišljavi i privlačni; Vrbove grančice – Da svi budu napredni i uspešni; Ruža – da budete rumeni i sveži.
Naime, Isus je sa svojim učenicima i mnogobrojnim narodom, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim, a nakon što je došao do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, rekao je dvojici svojih učenika: “Idite u selo koje je ispred vas, i naći ćete magaricu privezanu i magare s njom. Oslobodite je i dovedite, i ako vam ko god šta kaže, odgovorite da trebaju Gospodu, i odmah će ih dati”.
Oni tako i uradiše baš kako im je Hristos rekao, dovedoše magare, a on ga uzjaše i krenu u Jerusalim.
Sve je to bilo pred praznik Pashe, pa je u Jerusalimu bilo mnogo ljudi iz različitih krajeva. Kada je Isus došao, mnogi su se pitali ko je to. On je zatim ušao u hram, gde je bilo mnogo bolesnog naroda, i sve ih je iscelio. Među narodom i decom je tada zavladalo veliko oduševljenje.
Isus je celog dana držao propovedi u hramu, a naveče je sa svojim učenicima krenuo natrag u Vitiniju.
Još jedan stari običaj na ovaj praznik jeste da se na taj dan sakupe mladići i devojke na raskršću ili kod crkve, da nalože vatru i igraju i pevaju dok ne počne služba u crkvi. Iako se na veliki praznik ne radi, ipak je na Cveti trebalo posejati lan i kupus. Današnji praznik je crveno slovo, pa ne bi trebalo raditi po kući.
Na ovaj praznik su se okupljale devojke kako bi brale, sušile i sadile cveće, pa su zbog toga nazvane svetonosnice. One su nakon odlazaka u šume i proplanke, dolazile noseći cveće kojim su se kitile, a branje cveća bilo je propraćeno njihovom pesmom.
Prema narodnom verovanju, oni koji započnu neki posao na ovaj praznik, a kojim žele da se uspešnobave, uspeće u svom naumu. Zato nemojte zaboraviti da se odvažite i započnete šta god želite da radite uspešno do kraja godine.
Od praznika Cveti ostaje još sedam dana do Vaskrsa.
Izvor: kurir.rs