Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 26. novembra obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, ali i Božićne ili Bele poklade, poslednji dan u Beloj nedelji (nedelji pred post) i dan pred početak velikog Božićnog posta.
Poklade su obično dan uživanja u hrani, piću i proslavama, a praktikuju se širom sveta.
Poklade se kod Srba obeležavaju pred početak Božićnog posta, kao i uoči Vaskršnjeg ili velikog posta („bele poklade“).
Božićne poklade su crkveni i narodni praznik. Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali kolačima, mesom, slaninom, ali najčešće jajima. Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.
Poklade su dan za veselje i praštanje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.
Izvor: stil.kurir.rs