Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju uspomenu na prenos moštiju Svetog Georgija. Đurđic ne spada u zapovedne praznika, ali je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu. Sveti Georgije, svetac koji je u našem narodu veoma poštovan ne slavi se samo jedan dan. Đurđic je slava ili preslava mnogih porodica i mesta, a smatra se esnafskom slavom obućara i krojača.
Ovaj svetac se u našem narodu slavi dva puta godišnje, kao Đurđic 16. novembra i 6. maja, kao Đurđevdan.
U nekim krajevima Đurđic se slavi i kao imendan, pa prema običajima, ljudi koji se zovu Đorđe, Đurđica, Đoka, Đurđa, ali i Georgije, Georgina, Gina… danas ništa ne bi trebalo da rade već da dan posvete Svetom Đorđu i molitvama. Takvim osobama će i čitav naredni period, narod kaže, biti srećan.
Period koji predskazuje kakva će biti nastupajuća zima. Ukoliko je danas maglovito i zima će biti maglovita i promenljiva. U slučaju vedrih dana, zima će biti mrazovita i ljuta.
Dani od Đurđica do Svetog Mrate (24. novembra) nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova.
U danima od 16. do 24. novembra ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Žene ne rade ručne poslove, a veruje se i da bi krojači i obućari trebalo da odmaraju.
Kod starijih ljudi postoji verovanje da ako je vreme za Mratince maglovito, i zima će biti maglovita i promenljiva, a ako je vedro, zima će biti jaka.
U crkvenom kalendaru Đurđevdan je obeležen crvenim slovom, a iako Đurđic nije, smatra se da je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.
Izvor: zena.blic.rs