Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju jedan od najvećih praznika posvećenih Bogorodici – Vavedenje Presvete Bogorodice ili uvođenje u crkvu, koji simbolizuje dolazak trogodišnje Marije u Jerusalimski hram i njeno zaveštanje Bogu.
Ona je prema predanju prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva. U Jerusalimu je još kao trogodišnje dete uvedena u hram gde se, pred Bogom i ljudima, zavetovala na devičanstvo.
Ovaj praznik u našem narodu se naziva i Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, a smatra se ženskim praznikom. Posebno ga slave porodilje i žene koje ne mogu da rode, kako bi im Bogorodica zaštitila decu i podarila im porod.
Stariji kažu, da se veruje da ako na Vavedenje pada kiša biće rodna godina, ako duva jak vetar nerodna. Ukoliko bude hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla.
Na Vavedenje u selima južnog Pomoravlja, važi običaj da nerotkinje idu da prespavaju u manastir Crkovicu, kako bi im Bogorodica podarila mogućnost da imaju porod.
Na Vavedenje se posebno gleda kakvo je vreme. Ako osvane sunčan dan, sledeća godina će biti lepa i sunčana. Sa druge strane, ako padne kiša, veruje se da će biti rodna godina, a jak vetar da je nerodna.
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve ovaj praznik je upisan crvenim slovom, te se smatra jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Takođe je i slava stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri.
Na današnji dan ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično. I važi pravilo da ne treba prati veš, raditi po kući, peglati i slično.
Vavedenje je i slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara. Po predanju, Bogorodica je jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Zbog toga je ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, tj. grčkog poluostrva Atos.
Ovom prazniku su posvećeni i manastiri Bradača, Svete Bogorodice Sićevo, Kalenić i Vavedenje.
Izvor: kurir.rs