Na današnji dan 1948. godine rođen je, kako mnogi tvrde, najbolji sportista bivše Jugoslavije – bokser Mate Parlov.
Mate je sa 16 godina počeo da trenira u BK „Pula“, i posle samo 3 godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji.
Prvi veći uspeh na međunarodnoj sceni ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postavio vicešampion Evrope. Dve godine kasnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio titulu najboljeg Evropljanina u poluteškoj kategoriji.
Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine Parlov je osvojio zlato u finalu protiv Kubanca Karilja. U ovom meču oba rivala su završavala na podu. Meč je prekinut u drugoj rundi kada se Kubanac četvrti put našao u nokdaunu.
Dominaciju u poluteškoj kategoriji Parlov je potvrdio i u Havani 1974, kada je osvojio titulu amaterskoj prvaka sveta u poluteškoj kategoriji. Po završetku amaterske karijere otisnuo se među profesionalce. Nastavio je u istom stilu i 10. jula 1976, u nezaboravnom meču na „Marakani“ savladao Italijana Domenika Adinolfija i osvojio titulu profesionalnog prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji, u verziji Svetskog bokserskog saveta (WBC).
Dve godine kasnije Parlov je postao i svetski šampion, savladavši Argentinca Migela Anhela Kuelja, nokautom u 9. rundi.
8 puta bio je prvak Jugoslavije, pet puta prvak Balkana, dva puta svetski i jednom evropski prvak, a osvojio je i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.
Kao amater Parlov je imao 310 borbi, od čega samo 13 poraza. U profesionalnoj karijeri, u 29 mečeva, zabeležio je 24 pobede, tri poraza i dva „remija“.
Jugonostalgičari često ističu da su u bivšoj zemlji postojala dva čoveka sa kojima niko nije smeo da se kači… Jedan je bio Tito, a drugi Mate.
Bio je najbolji na svetu. Na vrhuncu karijere bio je nepobediv, a oni koji su se bavili borilačkim veštinama znali su da ne bi potrajali ni sekundu sa šampionom. Bilo je i onih koji su ga provocirali i od kojih je sa osmehom okretao glavu.
Bio je zaljubljenik u poeziju, znao napamet na stotine pesama narodne muzike i obožavao je našu prestonicu.
„Beograd je grad koji ću uvek voleti. Tu sam proveo svoju mladost“, govorio je Mate.
Slavko Štimac: Bio svetski šampion, a služio je u kafiću gde su ga provocirali i vraćali za šećer
„Parlov je obeležio moju mladost. Imao je status heroja u mojoj porodici i mnogim drugim porodicama širom Jugoslavije“, rekao je Štimac koji u predstavi o bokseru tumači glavnu ulogu.
„Bio je zanimljiva ličnost, ta diskretnost, možda zanesenost, voleo je poeziju, znao je puno pesama raznih pesnika. Čudno je živeo, radio je u svom kafiću pred kraj karijere u Puli i sam posluživao. Bio je svetski šampion, a posluživao je ljude kafom. Neki su ga vraćali po šećer, vodu, ljudi su ga provocirali, a on nije reagovao ni na šta“, rekao je Štimac.
Parlov je ostao upamćen kao jedan od najboljih jugoslovenskih sportista 20. veka.
Izvor: kurir.rs