Sve zgrade u Srbiji uskoro će morati da imaju energetske pasoše bez obzira na to kada su izgrađene. Posedovanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata biće uslov za kupoprodaju nekretnina, predviđeno je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji.
Zakon već je u skupštinskoj proceduri, a trenutno je malo nekretnina u Srbiji koje imaju ovaj dokument. Razlog za to leži u činjenici da je obaveza uvedena pravilnicima o sertifikaciji zgrada i o energetskoj efikasnosti, ali se primenjivala samo za nove zgrade, a vrlo retko na stare. Zgrade čiji je vlasnik država moraće taj sertifikat da nabave u roku od tri godine, vlasnici postojećih poslovnih zgrada u roku od pet, a vlasnici postojećih stambenih zgrada, odnosno stanova, u roku od 10 godina.
Kako je za „Dnevnik” istakao profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac, sertifikat o energetskim svojstvima zgrada ili energetski pasoš zgrade je dokument u kome su prikazana energetska svojstva zgrade, a njegov izgled i sadržaj propisan je Pravilnikom o energetskoj sertifikaciji zgrada.
„Između ostalog, ovaj dokument sadrži osnovne podatke o lokaciji, veličini i nameni zgrade, klimatskim uslovima, termo-tehničkim sistemima koji se koriste u zgradi, svojstvima termičkog omotača zgrade, energetskim potrebama zgrade i gubicima toplote, preporuku mera energetske efikasnosti koje će doprineti smanjivanju potrošnje energije i, kao glavni i najvažniji parametar energetske efikasnosti, količinu toplote potrebnu za grejanje zgrade tokom jedne godine, svedene na kvadratni metar njene grejane površine“, kaže Banjac za „Dnevnik”.
Prema tom podatku zgrade se razvrstavaju u razrede energetske efikasnosti od A do E, pri čemu je A najbolji, a E najgori energetski razred. On ukazuje da je energetska sertifikacija, odnosno izdavanje pasoša EE zgradama i do sada postojala i bila obavezna za sve novoizgrađene zgrade i zgrade koje se rekonstruišu.
„Sve novoizgrađene zgrade morale su da budu bar C kategorije, a prilikom rekonstrukcije zgrade morale su da se primene mere energetike efikasnosti koje će energetski razred zgrade povećati bar za jednu kategoriju. Na taj način sprečena je gradnja energetski neefikasnih zgrada i uslovljeno da se pri rekonstrukcijama sprovode mere energetske efikasnosti – postavlja toplotna izolacija, ugrađuju kvalitetni prozori i vrata i time doprinosi smanjenju potrošnje energije“, objašnjava Banjac.
Profesor dodaje da je najvažnija informacija koja se dobija iz energetskog pasoša podatak o energetskoj potrošnji zgrade. Maksimalno dozvoljene vrednosti ove potrošnje propisane su Pravilnikom, a sve novoizgrađene i rekonstruisane zgrade moraju biti energetski efikasne.
„Predlogom izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji i propisivanjem da se sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela, obavezno prilaže prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i zaključenja ugovora o zakupu proširuje se obuhvat zgrada koje moraju da imaju ovaj dokument. Kupci, odnosno zakupci tako će, pored cene nepokretnosti, imati i informaciju o potrošnji energije za grejanje pri njenom korišćenju“, navodi Banjac.
Profesor ukazuje da su, prilikom izgradnje novih zgrade propisni minimalni zahtevi u pogledu dozvoljene potrošnje energije za grejanje objekta i da prema trenutno važećoj zakonskoj regulativi, energetski pasoš ili sertifikat o energetskim svojstvima zgrade čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
„Budući da je upotrebnu dozvolu neophodno pribaviti za nove i rekonstruisane objekte, sve novoizgrađene i rekonstruisane zgrade moraju da imaju energetski pasoš i budu energetski efikasne“, kaže Banjac.
Energetski pasoš izdaje ovlašćena organizacija koja ima inženjere koji imaju licencu za odgovornog inženjera za energetsku efikasnost zgrada. Ovu licencu, nakon odslušane obuke i položenog ispita, izdaje Inženjerska komora Srbije.
Banjac je istakao da se u svakoj zgradi može smanjiti potrošnja energije, pa čak i u onim starim 100 godina.
„Za svaku zgradu je moguće uraditi energetski pasoš“. Mašinski fakultet u Beogradu prošle godine je obavio energetski pregled i uradio energetski pasoš za Novi dvor – čija je izgradnja završena 1922. godine, zgradu Klasne lutrije podignutu 1899. godine i zgradu Ministarstva finansija, građene u periodu od 1889. do 1920. U sklopu izrade pasoša, predložene su mere energetske efikasnosti, koje je u ovim zgradama pod zaštitom države moguće primeniti i smanjiti potrošnju energije.
Izvor: mondo.rs