Nišlijka radi samo 4 sata od kuće i zarađuje 60.000 dinara: Uslovi idealni, posao sve popularniji među Srbima

U potrazi za poslom ili dodatnim izvorom prihoda sve više ljudi odlučuje se da svoje znanje engleskog jezika unovči držeći časove putem interneta. Veliki broj je svoju ciljnu grupu za podučavanje video u Kinezima koji, takođe masovno, traže brz i jednostavan način učenja engleskog.

Jedna od prednosti ovakvih poslova jeste fleksibilno radno vreme jer je predavačima omogućeno da sami odluče kada će držati čas, a lekcije se dobijaju sat vremena unapred. Treba vam prosečan kompjuter, internet, slušalice i solidno znanje engleskog jezika i kao početnik ćete zaraditi oko 60.000 dinara. Više iskustva donosi i veću platu, pa tako na svakih šest meseci dobijate još dolar po satu. Idealno za dodatni posao jer je radno vreme najviše 18 sati nedeljno, odnosno po četiri dnevno. Prosta računica kaže da ćete nedeljno inkasirati 126 dolara, odnosno mesečno oko 500 dolara.

Nišlijka Milena S. skoro tri godine je u ovom poslu. Kaže da Kinezi govore jezikom koji niko ne koristi i zbog toga imaju veliki problem. Nastoje da svojoj deci obezbede vrhunsko obrazovanje, a jedan od načina je i da ih bukvalno iz pelena guraju na časove engleskog jezika. Godinama unazad časove su plaćali profesorima iz Amerike, Kanade i drugih zemalja u kojima je ovaj jezik službeni, međutim, kada su shvatili da mogu sve to dobiiti za daleko manje novca okrenuli su se drugim zemljama.

„Pre desetak godina za Kineze su počeli da rade i Srbi. I dok je nekada ovaj posao bio rezervisan samo za diplomirane filologe, danas je važno da imaš bilo koju fakultetsku diplomu, da imaš američki naglasak i da se u tvom govoru ne oseti, recimo, jako R, jednom rečju da zvučiš kao pravi Amerikanac“, započinje Milena S.

Kako kaže Nišlijka, to je zato što oni svojim klijentima ne govore pravu istinu. Za njih ona nije Milena iz Niša, već izvesna Nensi iz Vašingtona. Njena gazdarica, koja je angažovala je iz Kine i tvrdi da nije jedina koja za njenu školu radi iz Srbije.

„Ona, ustvari, nas odlično prodaje na kineskom tržištu i svima je dobro. Mi za radno vreme, koje je uglavnom oko četiri sata, imamo solidnu zaradu za ovdašnje uslove, a ona za manje novca dobija časove“, kaže ona.

Na početku plata i nije neka i iznosi 3,5 dolara po času, ali ako se dobro pokažete i niko nema primedbe na vaš rad već za šest meseci možete da napredujete i dobijete povišicu. Tako dolar po dolar, na svakih pola godine rada, prihod raste.

„Časovi traju po 25 minuta i između imate pauzu od po pet minuta i nastavljate odmah sa drugim časom. Tako za sat vremena odradite dva časa jezika i kao početnik dobijete sedam dolara. Kada me pitaju zašto se i dalje bavim ovim poslom, odgovaram da je to zbog minimalnih radnih obaveza za naše uslove“, priznaje Milena.

Njeno radno vreme je već 2,5 godine fiksno, odnosno ima „udarni termin“ za držanje časova od 11 do 15 u toku zime i leti od 12 do 16 sati. Ko hoće može da se angažuje i duže, po sedam sati dnevno, ali je, kaže ona, teško da govoriš i da se smeješ toliko dugo, s obzirom da su to nekada jako mala deca.

„Očekuje se da budeš maksimalno fokusiran na predavanje. Dešava se da radim sa detetom od dve godine, koje još ne zna ni kineski, a kamoli da razume šta mu govorim na engleskom. Najstariji đaci imaju 13, ali je, ipak, najviše učenika od četiri do pet godina. Materijale za časove priprema škola i mi nemamo nikakvog dodira sa roditeljima, oni sve dogovaraju sa školom u Kini. Dešava se, recimo, da se čas otkaže, zbog bolesti ili nekih obaveza deteta, ali uvek ‘upadne’ neko drugi i nikada nemaš lufta u radu, odnosno rupu u novčaniku“, objašnjava Milena.

Nišlijka tvrdi da se pre donošenja zakona po kome strani učitelji ne mogu podučavati male Kineze, mnogo više ljudi kod nas bavilo ovim poslom. Sada je sve na sposobnosti škole da pronađe rupu u zakonu i angažuje ljude iz inostranstva. U njenoj, kaže, sve odlično funkcioniše:

„Škola ima svoju platformu i ja preko svog naloga ulazim i vidim dnevni raspored časova, a onda otvorim onlajn učionicu i nastava počinje. Svima nama u Srbiji tehničku podršku daju zaposleni u kancelarijeama u Beogradu i Novom Sadu i oni nas zovu ako, recimo, kasnimo na zakazanu nastavu ili imamo neki drugi problem“, zaključuje ona.

Izvor: mondo.rs