Andre Rju, holandski violinista, dirigent i kompozitor nastupiće u štark areni 24.novembra sa svojim orkestrom „Johan Štraus“. Radi se o umetniku kog je publika na koncertima nazvala savremenim kraljem valcera.
Na njegovom repertoaru su hitovi klasične, filmske, popularne i evergrin muzike, a violina na kojoj izvodi numere vredna je 10 miliona dolara. On je pred našom publikom nastupao prvi put 2019. godine. U intervjuu koji je dao za Kurir otkriio je šta će sve izvesti na beogradskom koncertu, kao i to kako se zaljubio u pesmu „Tamo daleko“ i zašto nosi četiri kompleta opreme na svaki nastup.
Da li se vaš program razlikuje u zavisnosti od toga gde održavate koncert?
– Program je isti, mada se trudim da u njega uključim muzički komad koji će prepoznati svi u publici. Predivan je osećaj kada vidite kako reaguje na to. Na prethodnom koncertu u Beogradu ljudi su iskakali sa svojih sedišta da bi pevali i igrali. Upravo to mi daje energiju i osećaj da sam izabrao pravu profesiju. Ne mogu da živim bez muzike, jer je ona za mene kao kiseonik.
Na društvenim je mrežama veliku pažnju privukao snimak na kome izvodite srpsku pesmu „Tamo daleko“. Gde ste je čuli prvi put?
– Mardžori, moja supruga, strastveni je ljubitelj folklora i s nekoliko prijateljica pleše jednom nedeljno uz melodije iz celog sveta. POnekad idem na njene časove plesa, tamo sam i čuo pesmu „Tamo daleko“, i moram da kažem da me je odmah očarala melodija. Istog trena sam naručio note, aranžirao je za svoj orkestar i svi su se takođe zaljubili u njene prelepe note. Zato sam i odlučio da je uvrstim u program beogradskog koncerta.
Da li naša publika može da očekuje neko iznenađenje?
– Možda. Neću sada da otkrivam kompletan program. Iznenađenja postoje jer ne želite da otkrijete sve. Veče će biti ispunjeno prelepim melodijama, divnim valcerima, zanosnim arijama iz mjuzikala i opera i još mnogo toga.
Na svaki koncert nosite četiri ista kompleta opreme. Šta vas je navelo na tu odluku?
– Trudim se da sve držim u svojim rukama. Veliki sam perfekcionista i koncerti moraju da budu praznik za sva čula, ne samo za uši već i za oči. Brinem o svojim ljudima, tako da imam i svoj ketering tim koji nam svako veče pravi ukusna jela. Ipak je sve u harmoniji, kao što je jedan mudar čovek jednom rekao: „Sreća nije stvar intenziteta, već ravnoteže i reda, ritma i harmonije.“
Nastupali ste širom sveta. Koje koncertne dvorane su ostavile najveći utisak na vas?
– Pamtiću mnoga mesta do kraja života, kao što je nastup ispred palate Šenbrun u Beču. Odlučio sam da napravim identičan nastup i da plato ispred palate koristim kao pozornicu. Takvim izvođenjem ljudi su mogli da dožive bečki valcer u punom sjaju, kakav je nekada bio.
Na kraju, ali ne i manje važno, pomenuo bih i nastup u mom rodnom gradu Mastrihtu i Trg Vrejthof. Tamo završavamo našu turneju svakog leta i ljudi sa svih kontinenata putuju u Mastriht kako bi uživali na našim koncertim. Mnogo sam ponosan na činjenicu da se među mojom publikom može izbrojati skoro 100 nacionalnosti.
Posedujete jednu od najskupljih violina na svetu. Jeste li u svakom trenutku na pozornici svesni da u rukama držite nešto tako staro i dragoceno?
– Jako je velika privilegija posedovati i svirati jedan od prvih instrumenata koje je napravio veliki Antonio Stradivari. Violina potiče iz davne 1692. godine. Ljudi i dalje nisu otkrili šta je to posebno u izradi Stradivarijevih violina, pa one proizvode takav zvuk, ali sam siguran da je italijanski majstor bio zaljubljen kada je napravio ovu moju violinu.
I kada sviram na njoj, pogotovu ako je reč o improvizacijama, čujem samo ljubav. Radio sam to dok sam bio student na konzervatorijumu, a bio sam mnogo zaljubljen. Itekako sam svestan njene vrednosti, posebno emotivne, i zbog toga nikada ne mogu da je posmatram kao prtljag.
Izvor: kurir.rs