Pevač Slobodan Batjarević Cobe, iako je za muškarce tada služenje vojnog roka bilo obavezno, tamo je proveo svega četiri dana.
– Meni je bio problem da dugo budem u jednom prostoru, a najveći i glavni problem su bile svirke i nastupi. Molio sam ih da me puste i bili su fer. Pustili su me na dve godine da odradim turneje i nastupe. Posle su ukinuli vojsku i, eto, ostalo je na tome da sam bio samo četiri dana. Pa, široko! Ja sam nemirko, ne drži mene mesto – rekao je Cobe i istakao da su ga stalno terali da peva.
– Non-stop su me molili da im pevam, ali bukvalno. I naravno svi su me prepoznali kada sam došao u kasarnu. Ali to mi je lepa uspomena, jer sam upoznao mnogo drugara tamo, mada sebe nikako nisam video tamo, nisam ja taj tip. Samo sam u tom periodu želeo da idem na svirke, uopšte me nije držalo mesto. Sećam se, već sam potpisao ugovor sa „Grandom“ i jedva sam se izvukao zbog zakazanih nastupa. Da nisam bio muzičar, ko zna, možda bi okolnosti bile drugačije – rekao je on.
Izvor: grand.nova.rs