Ukiseljene i konzervirane namirnice, keks i drugi konditorski proizvodi, kakao, čokolada, kečap, senf, slane grickalice, testenina, pirinač, čaj, kafa, so, brašno, šećer, začini… samo su neke od namirnica koje mogu trajati mnogo duže od oznake na ambalaži „najbolje upotrebiti do“.
Kako je nerazumevanje te oznake najčešći krivac što hiljade tona još uvek jestive hrane godišnje u EU završi u smeću, Evropska komisija će do kraja 2022. godine predložiti novi sistem označavanja rokova trajanja. Sve države članice EU do 2030. trebalo bi da prepolove količine bačene hrane.
Nedavno sprovedeno istraživanje o uzrocima i količinama bačene hrane pokazalo je ono na šta se upozorava već nekoliko godina – veliki deo građana ne razume oznake roka trajanja hrane i to je jedan od glavnih razloga bacanja velikih količina hrane. Pola građana Evropske unije ne razume razliku između „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“.
Naime, „najbolje upotrebiti do“ znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, a može biti jestiv dugo posle isteka roka.
Jedan od predloga o kome se razgovara jeste i da se istovremeno stave obe oznake na proizvod i „upotrebiti do“, koja građanima kaže dokad je hrana sigurna za je lo i „najbolje upotrebiti do“, do kad zadržava optimalni kvalitet. Ima i ideja da se potpuno ukine „najbolje upotrebiti do“, da ostane samo rok do kada je hrana sigurna za jelo.
U Švedskoj i Norveškoj su eksperimentalno zamenili tu oznaku s „najbolji kvalitet do“ i „najbolje do… ali upotrebljivo i nakon“.
Ukoliko novi sistem za samo nekoliko postotaka smanji bacanje hrane u EU, spasiće se stotine hiljada tona namirnica. Severne zemlje EU sklone su da pojednostave sistem, dok se Italija protivi ukidanju oznake koja označava rok optimalnog kvaliteta hrane. Podela postoji i u vezi s predlogom da se proširi lista vrlo dugotrajnih proizvoda, poput testenine, pirinča, kafe i čaja, koji bi bili potpuno izuzeti od označavanja roka trajanja.
Izvor: pink.rs