Posedovanjem pasoša sa žutim zvezdicama cena hrvatskih momaka porasla je čak do 10.000 eura, koliko im se u pojedinim oglasima nudi za potpisivanje bračnih dokumenata s partnerkom iz države koja još nije član Evropske Unije.
Reč je o tome da devojka iz Srbije želi otići u Nemačku gde bi živela i radila, ali pošto njena država nije u Evropskoj uniji, otežana joj je mogućnost trajnijeg boravka. Žene iz regiona dosetile su se rešenja svog problema.
Hrvatski građani se mogu slobodno zaposliti u zemljama Europske unije bez posebnih odobrenja ili radnih dozvola, osim u onim zemljama koje su zadržale postojeća ograničenja u svojim nacionalnim pravima.
U državama koje su hrvatskim radnicima uvele ograničenja zapošljavanja i prelazna razdoblja, posle godinu dana rada uz takozvanu EU radnu dozvolu, kao hrvatski državljanin možete dobiti trajnu dozvolu rada u toj državi članici, nezavisno o važećim ograničenjima za hrvatske građane.
Srpkinje, Bosanke i građanke Severne Makedonije spremne su da plate mladoženju za kojeg nije važno kako izgleda već da ima pravi pasoš.
Osim bračnog statusa, mladoženji se time menja i izbor karijere jer da bi brak imao smisao, budući da se hrvatsko državljanstvo ne dobija automatski, treba da ode u Nemačku na radno mesto koje će mu osigurati mlada. Po njegovom dolasku u Nemačku i zapošljavanju, ubrzo dolazi i supruga koja bez problema dobija dozvolu boravka kao supruga državljanina zemlje koja je članica EU. Na taj način devojka nema problema s ostankom u Nemačkoj te može sebi naći posao.
Ena je tako otišla iz Karaule kraj Travnika u Rojtlingen da bi se pridružila suprugu Hrvatu kojem je pre venčanja, po dogovoru, našla posao u restoranskoj kuhinji.
„On radi kao pomoćni kuvar u restoranu čiji vlasnik je Turčin. Bolje mu je nego u Hrvatskoj gde je radio kao fizički radnik na gradilištu. Ja sam otišla za njim i zaposlila sam se u svojoj struci kao frizerka. Svako živi u svom stanu, ali ja sam kod njega ostavila dosta svoje odeće, obuće, higijenskih potrepština, fotografija za slučaj da dođe kontrola. Dođem do njega dva-tri puta nedeljno u stan da me vide komšije, a svratim mu i do posla. Njemu nije bilo teško da ode iz Hrvatske jer je pobegao od nesrećne ljubavi, a ja sam jedva dočekala da odem iz svog sela u kojem imamo jedan semafor. Odmah sam mu dala tri hiljade evra, a ostatak od još tri hiljade, mu isplaćujem mesečno. Ako se zaljubim u Nemca koji će i mene hteti, udaću ću se za njega, a ako ne, čekaću dok ne rešim svoj status dugotrajnim boravkom i radom. Sve je dobro dok se moj muž ne zaljubi“, objašnjava Ena.
Ipak, ovakav aranžman podrazumeva menjanje života mladoženje pa takve dobrovoljace nije lako naći. Zbog toga se nude velike sume novca koji se daje u ratama jer je upravo neimaština naterala devojke na takve dogovore te često nemaju puni iznos za isplatu na ruke. Osim toga, isplata na rate je i garancija da novi mladoženja neće nestati pošto dobije miraz.
Izvor: esrpeso.co.rs