Nekada je praziluk važio za sirotinjsku hranu, ali poslednjih godina postala je izuzetno popularna i tražena, ali i dobro plaćena. Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica na osam ari posadio je praziluk, u njegovom zasadu sve je organsko što je ovom domaćinu donelo odličnu zaradu.
„Nije zahtevan za proizvodnju, rashodi su mali, a prihodi solidni. Prošle godine je otkupna cena praziluka u veleprodaji bila je 50, a sada je skočila skoro duplo i iznosi 90 dinara, pa može dosta više i da se zaradi. Imam stalne kupce iz Požege, Čačka i Lučana, tako da čim je praziluk izvađen, odmah je i sam sebi obezbedio plasman“, rekao je za Rinu Miroslav.
Iako mu vreme na početku vegetacije nije išlo na ruku, ovaj povrtar iz Čačka je zahvaljujući postavljenom sistemu za navodnjavanje imao solidne prinose, što je rezultiralo dobrom zaradom.
„Ako se ozbiljno bavite poljoprivredom neophodni su sistemi za navodnjavanje. Ja sam ih postavio i to mi je pomoglo da iako su temperature bile visoke, deficit roda se ne oseti. U svojoj bašti od osam ari, svake godine isti prinos, posadio sam 18.000 sadnica i dobio oko šest tona praziluka. Ja ne kupujem hemiju koja je sada jako skupa, ja koristim stajsko đubrivo koje postavim na samom početku i problema nemam a ušteda veća, jer bez stajkog đubriva nema ni prinosa“, kazao je ovaj povrtar.
Cela porodica je uključena u posao, pa čak i najmlađi kad završe svoje obaveze u školi i sa treninzima često zasuču pomažu dedi. Pored članova porodice, tokom vađenja praziluka skupe se prijatelji i komšije i na takozvanoj mobi uz neobilazno dobro druženje i pečeno prase, kako je red u ovom delu Srbije, brzo završe sav posao.
„Za radnu snagu nisam se brinuo, sakupio sam nas 12 komšija koje su na mobu došli i pomogli da to sve oboremo i složimo u magacine za neverovatnih tri sata. Iako je to u Srbiji retkost, mi još uvek poštujemo te neke stare običaje i pomažemo jedni drugima“, dodaje Miroslav.
Izvor: espreso.co.rs