Sa veoma neobičnim problemom suočava se Miliša Jovanović iz sela Arnajevo, smeštenom podno planine Кosmaj.
Niko nije verovao, pa ni on sam, da će izrasti u visinu više od dva metra, a broj obuće koju nosi dostigla je 54. Ipak, kad zima dođe i on obuje i vunene čarape, obuća mora biti bar za još jedan broj veća.
On je poslednji put, pre dve godine, uspeo da nađe par obuće koji mu odgovara i to putem narudžbine, jer se tako velike dimenzije patika i cipela retko mogu naći u prodaji. Dok se poručene ne naprave i ne stignu na kućnu adresu, Miliša nosi šta ima i to dok se ne raspadne. Zbog toga se često kreće bos po svom domaćinstvu, jer kako kaže tako mu je i najlakše.
– Tri godine nosim jedne patike i već su na izmaku. Nosim ih svaki dan na posao i oko kuće. Drugi par koji imam, platio sam 150 evra i koristim za svečane prilike kad idem na veselja, vašare i svadbe. One su mi stigle iz Nemačke. Ranije nije bilo teško naći obuću za mene, jer je džinovske primerke proizvodila fabrika „Borovo“ u Hrvatskoj. Oni su imali kalupe svih dimenzija, kada naručiš platiš pola, a ostatak kada ti stignu. Od trenutka kada se ta prodavnica zatvorila, ja imam muke – kaže ovaj seoski gorostas.
Od malena je bio viši i krupniji od svih svojih vršnjaka, tako da gde god se pojavi svi ga primete. Osim problema sa obućom, sa visinom i gabaritom se veoma dobro nosi. Iako je krupnog stasa, čovek je blage naravi, pa svi koji ga poznaju kažu da mu ime Miliša pristaje savršeno.
– Veliki čovek pa su zbog toga i noge velike. Snalazi se svaki dan, ali isto tako imamo i dosta muka. Uspevali smo da u Nemačkoj nabavimo brojeve koje nam je komšija donosio. Za odeću ajde i nije toliki problem, koliko za obuću, jer je stvarno muka da se nađe broj koji njemu odgovara. Prvo što devojke primete kada ugledaju momka, jesu cipele, pa onda se odlučuju za vezu, a njemu je to slaba tačka – rekla je njegova majka Persa.
Ipak inače nije samo obuća muka ovog gorostasa već i krevet. Ova porodica je morala da nađe dobrog tesara, kako bi mu produžio uzglavlje jer bi u protivnom visio dok leži na krevetu.
– Prepravili smo krevet kako bi mogao normalno da legne, tamo gde je glava produžili smo dodavajući neke daske, dok smo stranicu gde su noge skinuli i sada mu noge vise u vazduhu. Rodila sam ga kao normalno dete, a on je izrastao u džina visokog 205 centimetra. Celog života sam ga gajila, nikada nije bio žedan ni gladan, a kako je izrastao u ovoliku gromadu to samo Bog zna – rekla je njegova majka.
Ovaj srpski džin Miliša, godinama radi u JКP Lazarevac i drži rekord u broju iskopanih raka.
On važi za čestitog i poštenog mladića, te kolege za njega kažu da ni mrava ne bi zgazio. Da je čovek dobre duše i velikog srca pokazuje i to što sevčesto i sam našali na svoj račun, po pitanju visine i broja obuće.
Izvor: kurir.rs