Autorska i glumačka ekipa biografskog filma “Toma” okupila se da proslavi to što je više od milion gledalaca u bioskopima pogledalo ovo ostvarenje. Proslavi su prisustvovali reditelj, koscenarista i koproducent Dragan Bjelogrlić, glumci Milan Marić, Tamara Dragičević, Sanja Marković, Đorđe Stojković, Milan Kolak i mnogi drugi.
Glavni glumac Milan Marić istakao je da nisu planirali da će film biti emotivan.
– To ne može da se planira. Jasno nam je bilo da je emocija nešto što mi želimo. Da je emocija šifra za Tomu Zdravkovića i ono što je bio njegov život i njegove pesme. I tim putem smo krenuli. Vi sve vreme morate da balansirate. Posebno što smo izvukli da je jedna dominantna emocija – tuga. To je osećaj melanholije, tuge, i sa tim nema stajanja. Samo nije smelo da bude lažno, što je zahtevalo od svih nas da konstantno budemo na ivici žileta, da balansiramo, da se trudimo. I kada smo već na toj ivici žileta da dozvolimo da se zasečemo, pa malo i da boli. To je bilo neophodno za ovaj film, ali je vredelo – kaže Marić.
I Tamara Dragičević je istakla da je sve vreme lebdela emocija u vazduhu.
– Trudili smo se da je suzbijemo, sakrijemo, ali ceo utisak je taj da emocija preovladava u filmu. Nismo jurili za tom emocijom nego je ona bila tu. Mi smo je krili, ali je izbijala iz stomaka, pogleda i reči. Meni jedna od dražih scena, a svaka je podjednako važna, jer Silvana kado pojava nosi sa sobom to, je bila ona kada na koncertu neće da peva zbog pitanja novinara. Tada je Toma zamoli da izađe i ona otpeva. Niz tih scena su meni možda i bliske kao glumici, kao nekom ko se bavi javnim poslom. Ali ono što je obeležilo njen život jeste da je ona išla uvek uzdignute glave, da nije pokazivala kako se oseća, a bila je i tužna, osetljiva i nije imala lak život – priča Tamara.
Kako je film prešao brojku od milion gledalaca, Dragan Bjelogrlić ističe da su cifre važne i prijaju.
– Kada vas vidi milion ljudi u vreme pandemije to ne može da ostavi čoveka ravnodušnim. Ono što će meni ostati urezano u sećanju, a ima 40 godina rada na filmu, da ne pamtim da je jedan film izazvao toliku katarzu kod ljudi. Da su imali potrebe da pričaju o njemu, da ga gledaju više puta, da plaču, pevaju. To se nije davno desilo – kaže Bjelogrlić.
Izvor: blic.rs