Lepa Brena je više od tri decenije u braku sa Slobodanom Bobom Živojinovićem i sa njim ima dvoje dece.
Malo ko se seća da je Brena pre Bobe, na početku svoje karijere bila u vezi sa zrenjaninskim di-džejem i kafedžijom Mirkom Krlićem, koji je mnogo posle postao i narodni poslanik, a svojevremeno je bio i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Kompozitor Zoran Vasilić, znajući za Breninu veliku ljubav, napisao je pesmu „Miki, Mićo“ i predložio joj da je čuje.
Brena je pesmu prihvatila odmah, a sa njom se i takmičila za „Pesmu Evrovizije“.
Još davne 1985. godine pričalo se da će se Brena i Mirko venčati. Međutim, život ih je ipak odveo na dve potpuno različite strane.
Mirko je ispričao svoju priču o Breni za „Sabor“, i to tek kada je njohova ljuav bila završena.
„Jeste tačno da je Lepa Brena bila moja devojka duže vreme i da smo se mnogo voleli. Ali to je sada prošlost i mi smo sada samo dobri prijatelji. Zrenjaninska čaršija pričala je da je trebalo da se uda za mene i da je sve već bilo gotovo – a ja mogu reći da je sve to mašta i nečije lepe želje… Ono što mogu da kažem jeste da je, posle našeg zabavljanja Brena za mene bila i ostala veliki prijatej. I pravo da vam kažem, nisam se uopšte iznenadio kada je objavljeno da se udaje. Jer, ja za tu njenu želju već odavno znam. Često mi je govorila dok smo bili zajedno: Mirko, najveća mi je želja da osnujem svoju porodicu. Stalno me progoni misao da će slava jednoga dana proći, a ja ću ostati sama… Nije mogla da se oslobodi nikako tog straha, pogotovo zato što je bila odvojena od roditelja, koji žive u Brčkom“ rekao je svojevremeno Krlić.
On je takođe i ispričao i kako su se upoznali.
„Brenu sam upoznao kada je nastupala prvi put u Zrenjaninu. To je bilo kada je kao još neafirmisana pevačica pevala u hotelu Vojvodina. Na prvi pogled smo se svideli jedno drugom, i počeli smo da se zabavljamo. Ja sam tada radio kao disk-džokej u Domu mladosti, a kasnije dole u baru. Brena je tada u našem gradu pevala u dva maha po nekoliko meseci, a viđali smo se i kasnije kada je otišla iz Zrenjanina. Dok je gostovala ovde, retko je prošao koji dan a da ga nismo proveli zajedno. Za to vreme sam je dobro upoznao i mogu reći da je njen svakodnevni život potpuno odudarao od njene uloge pevačice u lokalu. Bila je profesionalac na radnom mestu, a posle toga jedna sasvim obična i moralna žena, uz to, za svoje godine, i veoma inteligentna. Znala je šta hoće!“
Krlić je pričao i o tome kako su provodili vreme.
„Kada je bila slobodna, najradije smo odlazili kod mojih ili kod njenih prijatelja. Bile su to kućne posete i tamo smo o svemu i svačemu pričali. Na estradnoj sceni Brena je imala druge preokupacije. Nastojala je da bude profesionalac, da što bolje otpeva neku pesmu, zaista je uživala u svom poslu. Nekima su smetali oni njeni neuobičajeni efekti, pa i ono jahanje gostiju, ali – to je bila samo sporedna, propratna igra.
– Dobro se sećam Breninog prvog prodora na našoj televiziji, kada je u emisiji „Nedeljom popodne“, uz Minimaksove komentare, nastupila s onom svojom pesmom „Čačak, Čačak, šumadijski rokenrol… Bili smo u mo stanu tog popodneva i zajedno smo gledali televizijski program, kada se ona pojavila na malom ekranu. Tada je prvi put videla sebe na televiziji. I mogu da kažem da joj ta iznenadna slava nije nimalo udarila u glavu. Ostala je na zemlji, ista kao što je i pre bila.“
Izvor: zadovoljna.nova.rs