Nakon hakerskog napada na EPS i novembarskog poskupljenja struje od 9,28 odsto, građanima su počeli da stižu enormni računi koji višestruko prevazilaze poskupljenje. Udruženju potrošača “Efektiva” javljali su se građani kojima su decembarski računi uvećani čak pet puta u odnosu na prethodni mesec.
Iz “Efektive” savetuju svim potrošačima, koji sumnjaju u ispravnost računa, da obavezno ulože reklamaciju, dali su i detaljna uputstva kako pravilno da postupe u ovakvim situacijama i šta treba da navedu u reklamaciji.
Drastično uvećani decembarski računi su, prema oceni “Efektive” i broju građana koji su im se obratili „masovna pojava“, za koju, kako kažu, nemaju objašnjenje.
Dejan Gavrilović iz ovog udruženja kaže da u prijavama građana nisu primetiili “obrazac” po kome su uvećani računi, te da su prijave različite. Od toga, kako navodii, da pojedini potrošači imaju uvećanje od 30 ili 50 odsto, do računa koji su uvećani tri, ili čak pet puta u odnosu na prethodni mesec.
Takođe ističe da su potrošači prijavljivali i da im se ne poklapa stanje brojila na računu sa stanjem na fizičkom brojilu, ili da su “izgubili” jeftinu tarifu.
Sve ovo su razlozi da građani ulože pisanu reklamaciju EPS-u, a na to, kako dodaje, imaju pravo po Zakonu o zaštiti potrošača.
Gavrilović navodi da bi pre pisanja reklamacije, svi građani prvo trebalo da uporede stanje brojila navedeno u računu i stvarno stanje potrošnje koje se nalazi na brojilu u zgradi ili kući. Ukoliko se brojke ne poklapaju, to obavezno treba navesti u reklamaciji.
Svaki potrošač prema zakonu ima pravo da uloži reklamaciju, ukoliko sumnja u ispravnost računa i dodaje da niko ne bi trebalo da odustaje od tog svog prava.
Gavrilović naglašava i da građanima za pisanje reklamacije “nije potrebna diploma Pravnog fakulteta”, već da svaki pojedinac može jasno i koncizno “svojim rečima” da napiše šta zamera.
“Građani treba da opišu stvarno stanje, da kažu na primer, da nemaju jeftinu tarifu, već samo skuplju, da se ne poklapa stanje na računu i na brojilu, da pola meseca nisu bili u stanu, a da im je račun mnogo veći nego u mesecu kada su bili, ili, da su 11 meseci imali ujednačenu potrošnju, a da je u decembru drastično uvećana… Treba navesti sve okolnosti zbog kojih potrošač smatra da njegov račun nije ispravan”, savetuje Gavrilović.
Gavrilović dodaje i da u reklamaciji potrošači obavezno treba da traže izveštaj o očitavanjima struje za poslednja tri meseca, sa navedenim datumom očitavanja i stanjem na strujomeru, jer je to, kako kaže, važan “pisani trag” ako kasnije dođe do sudskog spora između EPS-a i potrošača.
Ukoliko EPS na reklamaciju potrošača ne odgovori u zakonskom roku od osam dana, građani imaju pravo, da po isteku tog roka, prijave EPS Tržišnoj inspekciji, koja bi, prema zakonu trebalo da pokrene prekršajni postupak protiv EPS-a.
Međutim, Gavrilović ističe da se taj zakon u praksi ne sprovodi, te da Tržišna inspekcija, “gotovo nikada” ne preduzima korake protiv javnih i javno-komunalnih preduzeća.
Dodaje da su prijave inspekcijama bitne, jer one pokazuju da se građani bore za svoja prava i da, dugoročno gledano, mogu da utiču na promenu ponašanja nadležnih službi i da, ocenjuje on, jednog dana “dođemo u situaciju da sve bude transparentno”.
Platite “nesporni” deo računa dok čekate odgovor na reklamaciju
Račune za komunalne usluge svakako ne bi trebalo nagomilavati i izbegavati plaćanje dok se čeka odgovor na reklamaciju. Iz „Efektive“ savetuju da reklamacija uvećanog računa i plaćanje “nespornog” dela računa treba da se rade paralelno.
Gavrilović objašnjava šta je “nesporni”, a šta “sporni” deo računa za struju.
“Ako neko domaćinstvo zna koja mu je prosečna mesečna potrošnja, kako koristi uređaje, kako se ponaša kada je u pitanju skuplja i jeftinija tarifa i na osnovu toga, uz sva poskupljenja, proceni da decembarski račun ne može da bude veći od 10.000 dinara, to je onda nesporni deo računa. Ako je dobio račun od 15.000 ili 20.000 dinara, sve preko 10.000 je sporno. Tada potrošač treba da uplati 10.000 dinara i na uplatnici obavezno naznači da plaća nesporni deo za decembar”, instrukcije su koje daje Gavrilović.
On naglašava da je teret dokazivanja spornog dela duga na trgovcu, odnosno na EPS-u, koji postupak naplate, dalje može da pokrene samo preko izvršitelja.
Gavrilović podvlači da u tom slučaju, EPS izvršiteljima mora unapred da uplati oko 5.000 dinara za pokretanje postupka, pa se postavlja pitanje isplativosti, ukoliko je sporni deo duga manjeg iznosa.
U slučaju reklamacije, EPS može da prihvati prigovor građana, da uopšte ne odgovori, ili da se oglasi da reklamacija nije u njegovoj nadležnosti.
Gavrilović kaže, da u ovom trećem slučaju, EPS pravi prekršaj, te da je reklamacija prema zakonu, uvek u njegovoj nadležnosti.
“Ako EPS kaže ‘Nismo mi nadležni, pišite EPS snadbdevanju’, to je isto prekršaj, jer zakon kaže da se reklamacija ulaže trgovcu, odnosno onome ko je izdao račun i on na reklamaciju mora da odgovori. Ne može da prebacuje na nekoga koga je on angažovao da meri potrošnju, već treba da kontaktira tu drugu firmu i traži podatke za konkretnog potrošača i da mu odgovori”, objasnio je on još jedan primer kojim se EPS služi.
Izvor: nova.rs