Manjak radne snage u Srbiji je pojava koja traje već nekoliko godina, ali je sve izraženiji – saglasni su i poslodavci i ekonomisti. Stručnjaci fale u svim delatnostima, pa su poslodavci prinuđeni da „uvoze“ radnu snagu. Osim iz regiona, radnici u Srbiju dolaze i iz dalekih zemalja.
Dvadesetšestogodišnji Danijel Kruz zbog posla dostavljača je došao čak sa Kube. Sa domovnom je napustio i zanimanje turističkog vodiča.
„Naša plata ovde je mnogo veća nego na Kubi, ipak je ovo Evropa, sve je drugačije. Moramo mnogo da radimo, to je cena koju plaćate, ali nije toliko teško kad uporedite sa životom tamo. Zadovoljan sam ovde“, kaže Danijel koji u Beogradu radi kao dostavljač.
Poslednje dve godine dostavljači hrane su među najtraženijim zanimanjima. Traženi su i vozači C i D kategorije ali ih nema – upražnjeno je čak 12.000 radnih mesta. Manjak je i ugostitelja, frizera, automehaničara, stolara.
Sektor građevine je u najgoroj situaciji – nedostaje im više od 30.000 radnika.
„Ono gde nam najviše nedostaje radnika jesu svakako zanatska zanimanja i generalno ta zanatska oblast za koju vam nije neophodno visoko obrazovanje, nego srednja stručna sprema. Upravo ovaj deficit i nedostatak kadrova i utiče i te kako na poslodavce i na samo tržište rada, te tako volim često da kažem da sve je manje onoga ‘ako nećeš ti da radiš, ima ko hoće'“, kaže Miloš Turinski iz Infostuda.
što se tiče ugostitelja, Turinski kaže da većina njih odlazi na Jadran kad počne sezona. Deo njih se vrati u Srbiju, a dobar deo njih nastavlja put Zapadne Evrope.
„To su to neke kategorije koje nam zaista nedostaju i koje će nam sve više i više nedostajati u narednim godinama“, smatra Turinski.
Među poslodavcima koji su govorili o manjku radne snage provlačila se i teza da „nije tačno da nema radnika, već da je problem u tome što neki ne žele da rade za male pare – 350, 400 evra“. Profesorku Žarković rekla je šta misli o tome.
„Minimalna zarada nije dovoljna ni da pokrije minimalnu potrošačku korpu, tako da naravno ljudi ne žele, više bi voleli da rade za neki veći iznos“, ističe profesorka.
Problem na tržištu rada je i prekvalifikovanost – da često ljudi imaju i veći nivo obrazovanja u odnosu na ono što se traži na konkretnom radnom mestu. Osim toga, stanovništvo nam je sve starije, a radno sposobni odlaze za boljim uslovima. Većina u Nemačku kojoj i dalje nedostaje tri miliona radnika.
Izvor: espreso.co.rs