SPC i njeni vernici danas proslavljaju Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na blagu vest kada je arhangel Gavrilo rekao Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Blagovesti spadaju u radosne hrišćanske praznike i slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića. Od danas počinje buđenje prirode, kao i mnogi radovi na poljima. Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike i svetkuju ga najviše žene.
Devojke i žene, naročito one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan žene ne treba da se češljaju.
Narod se u selima tako plašio zime sve dok ovaj dan ne prođe. Tek kada prođu Blagovesti počinju radovi u voćnjaku i njivama – kreće kalemljenje voća, orezivanje vinograda i setva pšenice i ječma.
Na ovaj praznik se ustaje vrlo rano, čak i u ponoć, a dan je počinje devojačkom pesmom. Kuća i okućnica mora da se očisti. Dan uoči ovog praznika devojke su sakupljale suva drva i grančice potrebna za veliku vatru koja se palila na nekom vidnom ili važnom mestu. Oko vatre su se veselili momci i devojke, a ponegde i stariji.
Ali, zmije se na sam dan Blagovesti nisu spominjale. Niko nije smeo da izgovori tu reč. Period do sedam dana, koji kreće od ovog praznika, za mnoge može biti presudan.
Naime, na sutrašnji dan sve do Velikog Petka dobro bi bilo započeti bilo kakav veći posao (izgradnja, pokretanje sopstvenog posla, usavršavanje), a dobar je period i za donošenje važnih životnih odluka koje mogu da donesu korenite promene u životu.
Izvor: zena.blic.rs