Jedna od važnih povrtarskih kultura bez koje predstojeća zimnica ne može ni da se zamisli jesu krastavci kornišoni. Gajenje kornišona nije toliko rasprostranjeno i prošireno kao na primer paprika ili paradajz, ali to nimalo ne umanjuje vrednost ove vrste, kako na domaćim trpezama, tako i u prerađivačko-prehrambenoj industriji.
Kornišoni su osim što su ukusni, idelani i za uzgajanje, a može se i veoma lepo zaraditi.
Vuletići iz Donje Grabovice nadomak Valjeva su pravi primer. Oni su govorili o svom iskustvu plantažnog gajenja ove sorte krastavca. Petočlana porodica odlučila je da za početak gaji na površini od pet ari, a posle probne proizvodnje su planirali proširenje plantaže na nekih 50 ari.
– Ova proizvodnja nas je privukla jer nije teško gajiti krastavac, na toj površini može da se postigne zadovoljavajuci prinos, kornišon uz redovno zalivanje praktično raste preko noci i svaki dan se bere. U odnosu na neku drugu proizvodnju može brže da se dođe do novca i svakodnevno stiže za prodaju – priča Stefan Vuletić:
– Isplativosti ima bez obzira što se radi o manjoj površini, samo je bitno sve odratiti kako treba i tada čovek može da se nada da će nešto da zaradi.
Kornišon gaje u špaliru, odnosno uz oslonac, na otvorenom polju. U nabavku semena, sistema za navodnjavanje kap po kap, kolje, mreže za špalirsku proizvodnju povrća, mineralna đubriva uložili su oko 50.000 dinara.
Očekuju da će se ulaganja već u ovoj godini isplatiti, a za narednu im kažu jedino ostaje da kupe seme, jer sve ostalo može da posluži u narednih nekoliko sezona.
– Očekujemo prinos od 2.000 do 2.500 kilograma. To je zadovoljavajući rod, jer smo primenili sve potrebne agrotehničke mere, tečno mineralno đubrivo dodavali smo zajedno sa vodom kroz sistem za navodnjavanje – navodi Stefan.
Cena kornišona se kreće oko 120 dinara za kilogram, a bilo je perioda u protekle tri, četiri godine kada je bila i znatno viša.
– Prodaju se manje količine od 10 do 20 kilograma, a primili smo i porudžbinu za 100 kilograma. Kasnije kada bude veći rod možda prodaja bude i na kvantaškoj pijaci ili neka trgovina. Sada je to valjevsko tržište, a ukoliko bude potražnje i van našeg kraja nabavili smo ambalažu, pa je moguće da krastavac plasiramo i na beogradsko tržište, što će ipak zavisiti od količine – kaže Vuletić.
Trenutno im je prioritet da kornišon prodaju u svežem stanju. Međutim, u zavisnosti od potražnje postoji i mogućnost proizvodnje zimnice i da i tako kornišoni odgajani u Donjoj Grabovici nađu put do kupca.
Izvor: agromedia.rs