Poznato je da su Argentinci su kao narod ludi za fudbalom, a u to može da se uveri svako ko je u Kataru tokom Svetskog prvenstva, gde apsolutno dominiraju kada su navijači i podrška u pitanju, ali su dominantni i na drugim poljima, kao što je broj novinara koji je doputovao u Dohu da izveštava sa Mundijala.
„Ne možete ni da zamislite kakva je navala kada su mečevi Argentine u pitanju. Kao neko ko je bio na svakoj utakmici Argentine od početka prvenstva, to sam brzo shvatio pošto sve do meča Argentina – Hrvatska nismo dobili mesto koje ima sto za laptop, već smo bili smešteni na tribini, tik uz obične navijače“, piše izveštač Telegrafa iz Katara, Dušan Uštević.
Navala argentinskih i južnoameričkih medija je bila tolika za mečeve Mesija i društva, da smo mi morali da se zadovoljimo mestima na kojima je znatno teže raditi, ali je ujedno i veliko uživanje, jer su tik do vas navijači koji konstantno skaču, pevaju sa toliko emocija i doživljavaju utakmicu na način koji je mnogima u svetu nedokučiv.
Još veće ludilo je u miks zoni nakon mečeva. I tu sam imao priliku da budem posle većine utakmica Argentine, osim kada je nekada bio kolega, pošto nisu odobravali dve akreditacije za istu kuću.
Već na prilasku miks zoni vidite da je to nešto neverovatno. Fotoreporteri i novinari čekaju ispred ulaza. U pitanju su oni koji nemaju akreditacije za miks zonu, ali su spremni da čekaju i više sati ne bi li samo krajičkom oka videli Mesija.
Ljudi tu bukvalno vise jedni drugima na glavama i prava je šteta što je fotografisanje i snimanje zabranjeno u miks zoni. U takvom ambijentu, okruženi neverovatnim brojem argentinskih novinara, skoro da ste bez šanse da se dobro pozicionirate samo i da čujete Mesija.
Međutim, dva puta sam uspeo nekako da se domognem pozicije, gde ga i jasno vidim i čujem, da mogu da snimim njegovu audio izjavu. Imao sam prilike i da mu se obratim kada sam ga prvi put video, rekavši mu da ga Srbija voli, na šta je Mesi imao pozitivnu reakciju.
Nekoliko dana kasnije, i kolega i ja smo dobili pristup miks zoni posle utakmice Portugalija – Švajcarska. On je veliki ljubitelj Ronalda, koliko i ja Mesija. Ronalda je tada čekao isti broj novinara kao što to čine kada je Mesi u pitanju. Sve je zanimao njegov stav o tome što je meč počeo sa klupe, ali Ronaldo nije bio raspoložen za priču, ali jeste bio nasmejan i dobacio je novinarima da će pričati posle finala, što se na njegovu žalost neće desiti.
Ipak, kada je kolega gestikulirao naklon ka njemu, Ronaldo mu je pružio ruku, što je njega oduševilo. Na drugom kraju miks zone, i ja sam mu pružio ruku, ne očekujući njegovu reakciju, ali je Ronaldo ispao šmeker i pozdravio se sa mnom.
Iako Mesija smatram najvećim ikada, Ronalda cenim i poštujem za sve što je uradio, a često je pokazao i da je u ljudskom smislu veliki, tako da je ovim gestom još više porastao u mojim očima.
Na sledećoj utakmici Argentine, želeo sam da proverim da li bi i Mesi učinio isto. Nakon što je dao izjavu, pojurio sam do kraja miks zone da spremim „sačekušu“, ponovo sam podigao ruku za pozdrav, a on se, iako je bliže ogradi bio jedan od PR-ova Argentine, pomerio bliže ogradi, zaobišao je PR-a i pozdravio me.
I nakon polufinala, želeo sam da uradim isto. Ponovo sam prišao ogradi nakon što je dao izjavu, pružio mu ruku i on je ponovo uz osmeh „bacio pet“. Jedan novinar ka je kasnije pitao i za zagrljaj i on je i to prihvatio i izgrlio se s njim pre odlaska iz miks zone.
Nema sumnje da su Mesi i Ronaldo najveći fudbaleri današnjice, verovatno i najveći igrači svih vremena koji su igrali istovremeno. Ali, istovremeno su i veliki kao ljudi, to su pokazali brojnim svojim potezima tokom karijere, a na ovom malom eksperimentu pokazali su i meni u miks zoni.
Izvor: telegraf.rs/Dušan Uštević