Slava Sveti Nikola pada se uvek u vreme Božićnog posta, te je stoga logično da se za goste priprema posna trpeza. Ipak, nije retkost, naročito u Vojvodini, da se za ovaj praznik priprema praseće pečenje i ostale mrsne đakonije.
Postoje razna objašnjenja za ovu pojavu, a najinteresantnija se vezuju za jednu legendu i domišljatost Srba kako da doskoče bezbožničkoj praksi kojoj su bili izloženi.
Što se tiče Srpske pravoslavne crkve pravilo je jasno – sveti Nikola je posna slava, i tu nema izuzetaka.
Verski analitičari tvrde da je mrsna trpeza na Svetog Nikolu tradicija koja je započeta ubrzo posle Drugog svetskog rata, i naročito je prisutna u Vojvodini, odnosno u Bačkoj. U vreme kada obeležavanje slave nije bilo baš poželjno ponašanje, porodice su se dosetile da naprave okupljanje, ali da namerno pripreme mrsnu trpezu, kako onaj ko bi hteo da ih prijavi ne bi mogao da dokaže da je povod bio religijski.
Zbog pravljenja slave u to vreme i potkazivanja u partiji lako bi se mogao izgubiti dobar posao ili onemogućiti napredovanje u službi, zbog čega su porodice mahom krile da prave religijske obrede.
U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak. To je na neki način posledica iz doba komunizma kada se izgubio običaj posta, a ponovo se obnovilo redovno obeležavanje slava.
Izvor: espreso.co.rs