Smederevac Vladislav Perge je zaljubljenik u video igre od malih nogu, pa nije čudo što danas radi u u industriji za razvijanje igara i to u Šangaju. Oženio je Kineskinju, a 2018. godine otkrio je da je čuvena “koverta” zajednička i na našoj i njihovoj svadbi, te da u kuhinji ne postoje rerne, dok njegova supruga ne može da veruje da kod nas prodavnice često ne rade vikendom.
Vladislav je od juna 2012. godine u Šangaju i kako kaže, brzo se navikao na njihov način života.
„Prvi utisci su bili da je grad neverovatno velik i da je organizovan za više od 25.000.000 ljudi. To me je najviše oborilo s nogu. Ono što me je iznenadilo jeste da ljudi nemaju potrebu da nose keš nigde. Na to sam se brzo navikao. Svi koriste “Vičet” i preko njega plaćaju račune, obroke, poručuju preko interneta apsolutno sve što im treba i neverovatno je brzo i efikasno“, kaže Smederevac.
Jedino mu smeta velika vlažnost koja je tamo i zimi i leti, a ono na što mu je najviše nedostajalo jeste način života u Srbiji.
!Nakon skoro šest godina života ovde u Kini, kad god odem u Srbiju zadivi me koliko ljudi imaju slobodnog vremena da izađu na kafe i pića i da prosto uživaju u životu. Kinezi to vrlo retko rade“, priznaje Vladislav.
On je u Šangaju upoznao i svoju suprugu Vendi.
„Vendi i ja smo se upoznali slučajno, dodali smo se na “Vičetu” i pričali smo mesec-dva pre nego što smo odlučili da se zaista upoznamo lično. Njen engleski je odličan, tako da pričamo najviše engleski, mada ja nekada pričam sa njom i kineski. Mislim da je nisam oborio s nogu koliko sam je zainteresovao mojim poslom, filozofijom i pažnjom koju sam joj posvećivao svakog dana. Kineskinje generalno traže stabilnost i vernost, sve ostalo je sekundarno“, priča Vladislav.
Njih dvoje su pravili tradicionalnu kinesku svadbu koja je, izgleda, slična našim.
„Imali smo svadbu u njenom rodnom gradu – Ma’anshan. Grad pripada Anhui provinciji, i relativno je velik, sa populacijom većom od 2.000.000 ljudi. Svadba je vrlo drugačija u odnosu na naše svadbe, i vrlo je fokusirana na novac – kao i Kineska Nova godina. Svi gosti moraju da daju “Hongbao” poklon – odnosno crveni koverat u kome se nalazi novac“, otkriva Vladislav.
„Najbliža familija daje najviše novca dok dalji rođaci daju manje. Kada ukucate na jutjubu “Chinese Wedding” verovatno ćete naći neke primere tradicionalnih svadbi. Mi nismo radili sve pripreme kao što treba jer ja nisam Kinez, ali ceremoniju i večeru smo održali poprilično tradicionalno“, opisao je Vladislav.
Kada je Vendi prvi put doveo u Srbiju, njeno pitanje je bilo zašto radnje u Srbiji ne rade subotom i nedeljom, jer u Kini sve radi svakog dana.
„Druga reakcija je bila da ljudi previše sede po kafićima i ne rade ništa. Barem tako deluje. U Kini takva kultura ne postoji, i uvek ima posla. Odmaranje je isključivo rezervisano za praznike i eventualno malo za vikend, ali obično kod kuće“, kaže on.
Sa druge strane, Vendi je oduševljena prirodom u Srbiji.
„Svaki put kada odemo negde izvan gradova ona je oduševljena koliko netaknute prirode ima u Srbiji. Druga stvar je naravno unikatna istorija koju imamo. Svaki grad ima tvrđavu, neki unikatan spomenik i ona sve to fotografiše i apsolutno je oduševljena svim stvarima. Poslednji put smo isli u Kladovo i vozili uz Dunav do Lepenskog Vira. Oduševljena je definitivno svim stvarima koje je videla do sada, a bili smo u Srbiji već tri puta“, kaže Vladislav.
Njegova supruga nije učila da sprema neko naše tradicionalno jelo, a za to ima i razlog.
„Ne zna da kuva srpsku hranu jer u Kini rerna ne postoji kao…deo kuhinje. Vrlo je čudno imati rernu u kuhinji u Kini. Sve se kuva na brzinu i vrlo retko se nesto peče na duže staze. Ali naravno da joj se sviđa naša hrana. Posebno sveže salate i pečenje, mada ne može da jede mnogo jer su hleb i meso vrlo teški za nju, pa je već pola Karađorđeve šnicle previše za nju“, otkriva Vladislav koji je brzo naučio da kuva kineska jela.
Izvor: espreso.co.rs