Božić je praznik koji se proslavlja sa porodicom u domu, kao i odlaskom na crkvena bogosluženja. Pored česnice i pečenja, na trpezi je još jedan od velikih simbola najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božićno žito.
Pšenica se sadi na praznik Svete velikomučenice Varvare, 17. decembra kod pravoslavaca, a kod katolika 13. decembra, na dan Svete Lucije. Za sadnju vam treba šaka pšenice i tanjir ili posuda u koju će se posaditi.
Stavite zemlju u plitku posudu, pa na nju poređajte pšenicu, koja je prethodne noći stajala u vodi. Odozgo prekrijte zrna sa još malo zemlje, koju ćete svakodnevno kvasiti, odnosno prskati vodom na sobnoj temperaturi.
Pšenična zrna se mogu staviti i bez zemlje. Samo se rasporede po dnu posude, tako da je u potpunosti prekriju. Ostavi se do ivice bar 1 cm, jer će se pšenica nicanjem raširiti. Prskajte vodom jednom do 2 puta dnevno.
Može se u sredini posude ostaviti prostor u koji će doći sveća. Uzeti plitki tanjir po želji, u sredinu staviti manju čašu (za rakiju). Nasuti zrna pšenice oko čaše do ivice tanjira.
Pšenicu koju ste posadili možete prekriti pamučnom tkaninom koju ste prethodno nakvasili vodom. Stavlja se preko, da bi zrna ravnomerno bubrila i da bi dobijala potrebnu količinu vlage. Kada se pojave prve klice, tkaninu treba skloniti da bi pšenica nesmetano nicala.
Pre nego što se stavi na sto, žito se ošiša makazama da bude ravno, jer retko kad samo izraste ravnomerno. Na Badnji dan stavite sveću u sredinu, a žito po sredini vežite crvenom mašnom ili trakom u vidu trobojke.
Izvor: stil.kurir.rs