Sigurno se sećate Slavice Gajić (49) iz beogradskog naselja Rakovica koja dve godine nije mogla da nađe posao u struci, iako je 20 godina radila u hemijskoj industriji, a samo zbog toga što je „blizu pedesete“. Nakon što su mediji objavili Slavičinu njenu ispovest sreća joj se osmehnula – Slavica je pozvana na razgovor u jednu kompaniju. Tu, međutim, nije kraj. Poslodavac joj je ponudio takve uslove, da ona, kako priča za „Novu“, još uvek ne može da veruje da tako nešto postoji u Srbiji.
„Nisam želela da ispadne da molim ljude da me zaposle, ali bila sam očajna. Diskriminisana sam, sam pogled poslodavca kada dođem na razgovor na posao me je užasavao, a tek rečenica ‘Pa vi još malo 50?‘’ Ne, imaću 20 čitav život“, priča Slavica.
Kaže da je bila pod stresom svih tih dana, nakon objave njene ispovesti. Očekivala je puno poziva od šire familije i prijatelja, do potencijalnih ponuda za posao. I jedna se i desila pre dva dana.
„U ponedeljak su me pozvali iz jedne mlekarske industrije čestitajući mi što sam hrabra jer sam ispričala ono što je zapravo svakodnevica – kako muškarci i žene u poznim godinama ne mogu da se zaposle. Zahvalila sam im se rekavši da nemam vremena više da razgovaram, pošto treba da izvedem Rašu napolje“, kaže Slavica i otkriva kako je dalje tekao razgovor.
„Da li biste sutra ujutru došli kod nas na razgovor za posao? Imamo jedno sjajno radno mesto za vas, mada vi zaslužujete i bolje?’ rekla je ta gospođa, a ja sam ostala skamenjena. Razmišljam, ko li je smislio ovu foru, ko hoće da se našali sa mnom. Kako dalje teče razgovor, žena ne prestaje da me hvali – kako sam hrabra, kako sam samouverena, odlučna… Ništa mi nije bilo jasno. Razgovor se završio mojim obećanjem da ću doći sutra ujutru na adresu koja mi je data, te da ćemo opširnije popričati jer i dalje ne znam koji posao je u pitanju, kakvo je radno vreme, kolika je plata, dakle ništa o uslovima“, nastavlja Slavica.
Na dogovorenu adresu Slavicu je već na kapiji sačekala mlada žena koja joj je snažno stisnula ruku i zahvalila se što je došla.
„Prosto i dalje nisam mogla da verujem da se ovo dešava. Ljudi moji, da li ima takvih poslodavaca u Srbiji? Ovo je san, nemoguće, pomislila sam. Žena me je sprovela do jedne kancelarije, poručila mi kafu i rekla da sačekam direktora, treba da stigne svakog trenutka“, priča ona.
Dok je posmatrala luksuznu uređenu kancelariju, skupe slike okačene na zidu, na vratima se pojavio direktor sa poslužavnikom u rukama. Tada je usledio još veći šok.
„To je bio moj direktor iz prethodne firme, čovek koji mi je rekao da sedim kući i odmaram, da je moja noga najbitnija, a potom me je ostavio bez posla i hleba. Pocrvenela sam od besa kada sam ga videla. Ustala sam rekavši mu da je sramotno što mi i ovo radi nakon što sam ostala bez posla, a potom i bez muža sa ogromnim kreditom i dugovima preko glave. Međutim, situacija je skroz neverovatna“, nastavlja Slavica.
Njen bivši direktor koji joj je uručio otkaz prešao je da radi u ovu mlekarsku industriju. Kada mu je rečeno da mu treba menadžer kontrole kvaliteta sirovog mleka, odmah je znao koga će pozvati – Slavicu.
„Verujte, još uvek nisam svesna šta mi se dogodilo. Ovo je kao na filmu. Da li je moguće da se ovo meni dešava? Ponuđena mi je pozicija menadžera sa platom od 110.000 dinara, radnim vremenom od sedam do tri, vikend mi je slobodan, a pošto bi trebalo da obilazim mlekare koji imaju uređaj sa mlekom i isporučuju ga ovoj industriji, dali su mi i auto. Zamislite. I ne samo to. Zbog noge, ne moram ja da vozim, nego će po potrebi sa mnom ići mladić koji će mi, između ostalog, pomagati da uzimam uzorke. Nemam reči, zaista“, oduševljena je Slavica filmskim preokretom svoje priče.
Kako kaže, bivši direktor joj je priznao da je pogrešio, ali da su mu „nadređeni odavno visili za vratom“ zbg kadra koji je bio u firmi. Zato je na neki način želeo da se iskupi, pa čim se ukazalo ovo radno mesto, odmah se setio Slavice.
Ona je prihvatila posao, a za pomenuti portal poručuje da je ona samo od onih koje su jednostavno imale sreće, jer većina njenih godina i dalje muči muku da pronađe posao.
Izvor: nova.rs