Dok u toku poskupljenja osnovnih životnih namirnica svi pričaju o cenama istih, komercijalisti firmi dovijaju se da u fabrička postrojenja imaju što manji povrat proizvoda koji nisu prodati.
U jednoj prehrambenoj prodavnici čuli smo tako razgovor komercijaliste i prodavca koji tamo radi.
„Povuci te sireve kojima ističe rok za vikend napred da se brže prodaju. Ove sveže gurni pozadi“ – objašnjava komercijalista te prodavnice verovatno novom kolegi prodavcu objašnjavajući dalje zašto to tako treba:
– Ne mogu više da se bakćem sa fakturama. Ko šta radi, pišem povrat. I to ne kutija – dve, nego veće količine. Lepo povučem ove što im ističe rok napred, pa ću manje morati da vraćam. A ove sveže pozadi… – priča.
A u tom trenutku jedna baka dolazi na odeljenje. Prevrće po jogurtima, na poklopcima gleda datume. Nađe nešto što je očigledno prihvatljivo (duži rok), uzima proizvod i odlazi.
Komercijalista i prodavac se gledaju, jer je očigledno neko provalio šta se po prodavnicama radi. A oni koji imaju vremena, takve stvari i primećuju.
Provalili su caku, da kupuju koliko-toliko sveže proizvode, i tako malo kvare koncept ovima koji bi da nam uvaljuju bajate mlečne proizvode.
Izvor: intromagazin.rs