Od kasne jeseni pa do sredine proleća na pijačnim tezgama mogu se videti vrećice s nepravilnim svetlim krtolama nalik krompiru. Ukoliko ste imali prilike da vidite a niste znali šta je to, reč je o čičoki.
Ovo krtolasto povrće uspeva svuda i što je najvažnije, „samo se sadi“. Čičoka potiče iz Latinske Amerike, a i pre Kolumba bila je rasprostranjena po celoj Americi, gde je domaće stanovništvo gomolje koristilo kao zimsku namirnicu. Višegodišnja je biljka, ali gaji se kao jednogodišnja vrsta.
Čičoka je biljka 21. veka. Daje izvanredne prinose uz jednostavnu agrotehniku, otporna je na sve vremenske prilike i neprilike, bolesti, a proizvodnja je jako jeftina kada se uzme u obzir da se sadni materijal kupuje samo jednom, a eksploatiše desetak godina.
Čičoka ili kako je još nazivaju slatki krompir, morska repa, mačja repa, divlji krompir, jerusalimska artičoka, višegodišnja je zeljasta biljka, slatkog gomolja (krtola), ne mnogo krupnog ali nepravilnog oblika. Biljka spada u istu porodicu kao i suncokret, čak imaju i sličan izgled nadzemnog dela, piše Agromedia.
Na internet oglasnicima u Srbiji i marketima zdrave hrane, nekoliko upakovanih komada ovog povrća, težine 500 grama, prodaje se po ceni od 125 do 150 dinara.
Slična cena je i za semensku čičoku koja se na internet oglasima prodaje po ceni od 125 dinara.
Stabljika je jednogodišnja, može da izraste čak do visine od tri i po metra, na čijem vrhu se, u našim uslovima obično u septembru, pojavljuju veliki crvenkastosmeđi ili svetlo žuti cvetovi nalik suncokretu, samo sitniji. Čičoka je biljka izrazito kratkog dana i cveta tek kada je dan kraći od 12 sati (u septembru), a kultivari duže vegetacije često ni ne cvetaju.
Kako gomolji čičoke podnose temperaturu i do -30 Celzijusovih stepeni na otvorenom se mogu saditi od oktobra pa do sredine aprila. Dobro podnosi i sušu, i dok kiša ili zalivanje ne pokvasi zemlju, ona se na neki način konzervira i čeka povoljne uslove za razvoj. Na istom mestu ostaje godinama.
Čičoka se razmnožava krtolama. Za sadnju su najprikladniji one koje teže 30 – 50 grama. Čičoku od ostalog povrća izdvajaju mnoge osobine, pa tako i berba, ili vađenje gomolja. Naime, njeni gomolji se kratko mogu čuvati u bilo kom skladištu, pa čak i u frižideru svenu posle izvesnog vremena. Zbog toga se krtole vade po potrebi.
U krtoli čičoke, za razliku od običnog krompira, nema skroba nego inulina, zbog čega je pogodna za ishranu osoba obolele od šećerne bolesti i onih koji imaju problema s prekomernom težinom. Kao prilog jelu koristi se kuvana ili pečena kao i krompir, dok se od brašna, dobijenog od njenih gomolja, priprema specijalan hleb. Od gomolja čičoke se može proizvesti i rakija, i to 6 litara od 100 kilograma, a može se i kiseliti kao turšija. Dijabetičari je mogu dnevno koristiti u neograničenim količinama jer ona snižava visinu šećera u krvi.
Stabljika i lišće kvalitetna su hrana za stoku. Krave muzare koje se hrane silažom ove biljke na dan daju od četiri do šest litara mleka više. Životinje mogu jesti čičoku i sirovu. Sveži gomolj ima tanku ljusku i često se koristi kao hrana za svinje.
Izvor: kurir.rs