Ostalo je još malo do 30. novembra kada bi opštine trebalo da objave svoje odluke o tome da li i za koliko povećavaju porez na imovinu, a danas se o tome raspravlja i na sednici Grada Beograda. Pojedine lokalne samouprave već računaju na poskupljenje jer su porasle cene nekretnina.
Prema kalkulacijama, porez na imovinu poskupeće do pet odsto.
Razlog za uvećanje visine poreza je rast vrednosti kvadratnog metra čija se prosečna cena po zonama u kojima se nekretnine nalaze. Beograd je podeljen na 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, prva zona, druga zona, treća zona, četvrta zona, peta zona, šesta zona, sedma zona, osma zona, zona zaštite zelenila 1, zona zaštite zelenila 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.
U poreskim rešenjima za ovu godinu koja su građani prestonice dobili proletos nije bilo uvećanja poreza u odnosu na 2021. za one obveznike koji ne vode poslovne knjige i koji nisu menjali površinu stanova i kuća.
Prosečna cena kvadrata stana u ekstrazoni od oktobra 2021. do 30. septembra ove godine je 247.720 dinara, a kuće 232.110 dinara.
Vrednost kvadratnog metra na tim lokacijama za prošlu godinu za stan bila je 235.149 dinara, a za kuću 230.437 dinara. Kvadrat u zgradi prve zone stanovanja, centar grada, delovi Čukarice, Novog Beograd i Zemuna, prodavao se ove godine za 227.978, a kuće za 194.645, što je u poređenju za 2021. uvećanje za 12.682 dinara za stan i 7.274 dinara za kuću.
Prema Zakonu o porezima na imovinu, porez se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja, tako da rate dospevaju oko 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.
Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto. Za izbegavanje plaćanja poreza na imovinu predviđena je kazna od 5.000 dinara.
Izvor: espreso.co.rs