Zora Borisavljević iz Bogutovca, sela ušuškanog po obroncima planine Troglavje, dvadesetak kilometara od Kraljeva, otišla je 1970. godine u Švajcarsku u potrazi za boljim i lepšim životom.
Kada je bila mlada, ova Bogutovčanka se rado sećala svog rodnog sela, prijatelja i komšija i redovno ih obilazila, maštajući o povratku. Nakon što je otišla u penziju, sav novac koji je zaradila u švajcarskom gradu Sionu uložila je u svoj rodni kraj.
Njoj u Švajcarskoj život nije bio lak, naročito kada je došla iz Bogutovca, kada nije znala jezik, bez poznanika i podrške…
Imala je posao u jednoj bolnici nije joj biloo nimalo lako. Radila je u noćnoj smeni skoro tri decenije, 15 godina u hitnoj službi i 12 u sionskom kliničkom centru za rehabilitaciju.
Ali sve joj se dobrim vratilo, kako u statusu tako i novčanom smislu, što je bio i njen razlog odlaska u stranu zemlju. Poštovali su je pacijenti i medicinsko osoblje.
Sve lepe trenutke koje je doživela u tuđini, krunisana je rođenjem sina Borisa. Bila je posvećena poslu, mnogo je radila, bila odgovorna, sticala je poverenje kod poslodavaca,ali je i na pravi način bila i nagrađivana. Za svaki franak koji je zaradila, kako danas kaže, imala je jasan plan.
„Znala sam da ću se jednom vratiti u moj Bogutovac, u Bogutovačku Banju, gde su živeli i radili moji roditelji, iako su me mnogi odvraćali od te namere. Naravno, posao koji sam radila u Švajcarskoj mi je omogućio da zaradim za spokojan život u poznijim godinama, ali i da putujem i vidim svet, upoznam različite kulture i način života ljudi širom sveta. Bila sam u Tunisu, Maroku, Keniji, Španiji, Italiji, Švedskoj i mnogim drugim zemljama. Srećna sam što je sin ostao u Švajcarskoj sa svojim planovima i željama, tamo je i rođen i drugačije gleda na život, što poštujem, a ja sam odavno odlučila da svoju život nastavim u starom kraju“, rekla je gospođa Borisavljević.
Vratila se u Srbiju pre deset godina, i u svoj rodni kraj sagradila modernu vilu sa desetak apartmana, za sve one koji odmor traže na selu, u borovim šumama, bistrim rekama, proplancima i zdravoj hrani, što bogutovački kraj pruža u ogromnnim razmerama. Kroz ovu banju su prošli gosti iz Austrije, Holandije, Rusije, Poljske, Amerike, Indije i mnogih drugih država.
Njena najveća želja bila je oživljavanje seoskog turizma, zbog čega Zoru iz poštovanja i ljubavi, i banjski gosti i meštani, zovu bogutovačka ministarka.
Izvor: kurir.rs