Legenda srpskog fudbala, Siniša Mihajlović se borio, dva puta pobedio, ali kada se bolest vratila treći put više nije imao snage. Kako je sam rekao, za njega su svi mislili da je neuništiv, ali on je svojevremeno otkrio da kao i svako ljudsko biće, ima slabosti.
Kada je u julu 2019. godine sazvao vandrednu konferenciju za medije Bolonje i kada je klupski lekar saopštio neočekivane vesti svi su bili zatečeni. Svi osim Mihe, koji je bio spreman za borbu.
Siniša je bio dovoljno jak da prizna da se slomio, da je plakao danima kada je saznao da je bolestan, a onda je ustao rešen da se bori.
„Plakao sam danima. Život vam prolazi pred očima u tim trenucima. Ali, poštujem bolest i suočiću se sa njom hrabro. Gledaću je u oči, kao što sam uvek i radio. Ne mogu da dočekam da odem u bolnicu i da počnem borbu. Bolest je agresivna, ali je pobediva. Objasnio sam to i svojim igračima. Bilo je suza i dok sam njima govorio situaciju“, ispričao je u svom prvom obraćanju pred medijima Siniša Mihajlović.
Sportista, jak fizički podjednako kao i psihički, ništa nije ukazivalo da može ovako nepto da mu se desi, ali sudbina se ipak loše poigrala.
„Siguran sam da ste svi mislili da sam jedan od poslednjih koji bi mogao da se razboli. Treniram, veliki sam i jak. Bio sam na testovima 28. februara i sve je bilo u redu. Trenirao sam svakog dana do maja, putovao sam svuda, igrao sam fudbal, veslao… Nisam osećao umor, ni bol. Sve je bilo normalno“, rekao je Miha o danima i periodu uoči bolesti i poručio:
„Ništa u životu mi nije poklonjeno. Morao sam da se borim za sve. Boriću se i sada.“ Borio se kao lav i ostaće upamćen upravo tako – kao lav, heroj, pobednik i šampion.
Izvor: mondo.rs